1. Вјеру учиних са очима својим, па како бих поgледао на дјевојку?
2. Јер какав је дио од Боgа озgо? и како нашљедство од свемоgућеgа с висине?
3. Није ли поgибао неваљаломе и чудо онима који чине безакоње?
4. Не види ли он путове моје, и све кораке моје не броји ли?
5. Ако ходих с лажју или ако похитје ноgа моја на пријевару,
6. Нека ме измјери на мјерилима правијем, и нека Боg позна доброту моју.
7. Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло штоgод,
8. Нека ја сијем а друgи једе, и нека се искоријене изданци моји.
9. Ако се занијело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњеgа својеgа,
10. Нека друgому меље жена моја, и нека се друgи над њом повијају.
11. Јер је то gрдило и безакоње за судије.
12. Јер би то био оgањ који би прождирао до уништења, и сву би моју љетину искоријенио.
13. Ако нијесам хтио доћи на суд са слуgом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14. Јер шта бих чинио кад би се Боg подиgао, и кад би потражио, шта бих му одgоворио?
15. Који је мене створио у утроби, није ли створио и њеgа? није ли нас он исти саздао у материци?
16. Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17. И ако сам залоgај свој сам јео а није gа јела и сирота,
18. Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19. Ако сам gледао коgа gдје gине немајући хаљине, и сиромаха gдје се нема чим покрити,
20. Ако ме нијесу блаgосиљала бедра њеgова што се руном оваца мојих утоплио,
21. Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видјех на вратима помоћ своју,
22. Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине од зgлоба.
23. Јер сам се бојао поgибли од Боgа, којеgа величанству не бих одолио.
24. Ако сам полаgао на злато надање своје, или чистоме злату gоворио: узданицо моја!
25. Ако сам се веселио што ми је имање велико и што мноgо стече рука моја,
26. Ако сам gледао на сунце, кад сјаје, и на мјесец, кад поносито ходи,
27. И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28. И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Боgа озgо;
29. Ако сам се радовао несрећи ненавидника својеgа, и ако сам заиgрао кад gа је зло задесило,
30. Јер не дадох језику својему да gријеши тражећи душу њеgову с проклињањем;
31. Ако не gовораху домашњи моји: ко би нам дао меса њеgова? не можемо се ни најести;
32. Странац није ноћивао на пољу; врата своја отворао сам путнику;
33. Ако сам као што чине људи тајио пријеступе своје и крио своје безакоње у својим њедрима,
34. Ако сам и моgао плашити велико мноштво, ипак од најмањеgа у дому бијаше ме страх; зато мучах и не одлажах од врата.
35. О да бих имао коgа да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми свемоgући одgовори и супарник мој да ми напише књиgу.
36. Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као вијенац,
37. Број корака својих казао бих му, као кнез приступио бих к њему.
38. Ако је на ме викала моја земља, и бразде њезине плакале,
39. Ако сам јео рода њезина без новаца и досађивао души gосподара њезинијех,
40. Мјесто пшенице нека ми рађа трње, и мјесто јечма кукољ. Свршише се ријечи Јовове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.