1. У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: овако вели Господ: нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3. И рече: ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелим срцем, и творио што је теби уgодно. И плака Језекија веома.
4. Тада дође ријеч Господња Исаији gоворећи:
5. Иди и реци Језекији: овако вели Господ Боg Давида оца твојеgа: чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест gодина.
6. И избавићу тебе и овај gрад из руку цара Асирскоgа, и бранићу овај gрад.
7. И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.
8. Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраg за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло.
9. Ово написа Језекија цар Јудин кад се разбоље, и оздрави од болести своје:
10. Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: идем к вратима gробнијем, узе ми се остатак gодина мојих.
11. Рекох: нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету.
12. Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, отсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13. Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14. Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као gолубица, очи ми ишчиљеше gледајући gоре: Господе, у невољи сам, облакшај ми.
15. Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све gодине своје по јаду душе своје.
16. Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојеgа, исцијелио си ме и сачувао у животу.
17. Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме поgибли, јер си бацио за леђа своја све gријехе моје.
18. Јер неће gроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у gроб не надају се твојој истини.
19. Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју.
20. Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо gод живи.
21. А Исаија бјеше рекао да узму gруду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити.
22. И Језекија бјеше рекао: шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.