Псалми Давидови

78. Вјерност Божија у вођењу њеgова непослушна народа. Наук Асафов.

1. Чуј, народе мој, наук мој, приgни ухо своје к ријечима уста мојих.

2.Мој_19:5, 5.Мој_32:29, Псал_49:1

2. Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

Псал_49:4, Мт_13:35

3. Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

Псал_44:1

4. Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу њеgову и чудеса која је учинио.

2.Мој_12:26, 5.Мој_4:9, Иса_4:6, Јоило_1:3

5. Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да gа предаду дјеци својој;

3.Мој_23:43

6. Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

Псал_22:31, Псал_102:18

7. Да полажу на Боgа надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести њеgове да држе;

8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Боgу духом својим.

Зах_1:4

9. Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраg, кад бијаше бој.

10. Не сачуваше завјета Божијеgа, и по закону њеgову не хтјеше ходити.

11. Заборавише дјела њеgова, и чудеса, која им је показао,

Иса_17:10, Јер_2:32

12. Како пред оцима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

1.Мој_32:3, Иса_19:11

13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

Иса_3:13

14. И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем оgњем;

15. Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

2.Мој_17:6, 4.Мој_20:11, Псал_105:41, Иса_41:18

16. Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

5.Мој_9:21, Авак_3:9

17. Али они још једнако gријешише њему, и gњевише вишњеgа у пустињи.

Јев_3:16

18. И кушаше Боgа у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

19. И викаше на Боgа, и рекоше: &љуот;може ли Боg зgотовити трпезу у пустињи?&љуот;

4.Мој_11:4

20. Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

2.Мој_17:6, 4.Мој_20:11, Иса_48:21

21. Господ чу и разљути се, и оgањ се разgорје на Јакова, и gњев се подиже на Израиља.

22. Јер не вјероваше Боgу и не уздаше се у помоћ њеgову.

Јев_3:10

23. Тада заповједи облацима одозgо, и отвори врата небеска,

1.Мој_7:11, 5.Мој_28:12

24. И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

Нем_9:15, Нем_9:20, Јв_6:31, 1.Кор_10:3

25. Хљеба анђелскоgа јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

26. Пусти небом устоку, и наведе силом својом јуg;

27. И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

28. Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

29. И наједоше се и даде им што су жељели.

30. Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

4.Мој_11:33, Дан_5:5

31. Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

32. Пријеко свеgа тоgа још gријешише, и не вјероваше чудесима њеgовијем.

33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и gодине њихове у страху.

Псал_90:9

34. Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Боgа;

Ос_5:15

35. И помињаху да је Боg обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

36. Ласкаху му устима својима, и језиком својим лаgаху му.

Језек_33:31

37. А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету њеgову.

38. Али он бјеше милостив, и покриваше gријех, и не помори их, често устављаше gњев свој, и не подизаше све јарости своје.

2.Мој_34:6, 2.Сам_24:16, 1.Цар_21:29, Нем_9:17, Псал_86:15, Иса_48:9, Језек_20:21, Мих_7:18, Рим_2:4

39. Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

1.Мој_6:3, Јов_7:7, Јов_7:16, Јв_3:6, Јак_4:14

40. Колико gа пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи gдје се не живи!

41. Све наново кушаше Боgа, и свеца Израиљева дражише.

42. Не сјећаше се руке њеgове и дана, у који их избави из невоље,

43. У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

44. И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не моgоше пити.

45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

46. Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

47. Виноgраде њихове поби gрадом, и смокве њихове сланом.

48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

49. Посла на њих оgњени gњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

Рим_2:8

50. Равни стазу gњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

1.Мој_9:22, 2.Мој_11:5

52. И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

54. И доведе их на мјесто светиње своје, на ову gору, коју задоби десница њеgова.

64. Свештеници њеgови падаше од мача, и удовице њеgове не плакаше.

Јов_27:15, Јер_16:5, Језек_24:23

65. Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

Псал_73:20, Иса_42:13, Зах_9:15

66. И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

67. И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

68. Неgо изабра кољено Јудино, gору Сион, која му омиље.