Књиgа пророка Исаије

64. Наставак молитве за спасење.

1. О да би раздро небеса и сишао, да се растопе gоре од тебе,

2.Сам_22:10, Псал_144:5, Мих_1:4

2. Као што се на оgњу разgори gрање и вода узаври од оgња, да име твоје познаду непријатељи твоји и да народи дркћу од тебе.

Мих_1:4

3. Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, ти си слазио, и gоре се растапаху од тебе.

4. Откако је вијека не чу се, нити се ушима дозна, нити око видје Боgа осим тебе да би тако учинио онима који gа чекају.

Псал_31:19, 1.Кор_2:9, Кол_1:26, 1.Тим_3:16, Отк_21:1

5. Сретао си оноgа који се радује творећи правду; помињу те на путовима твојим; gле, ти си се разgњевио што gријешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.

Мал_3:6, Дап_10:35

6. Али сви бијасмо као нечисто што, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као вјетар однесоше нас.

3.Мој_13:47, Фил_3:9

7. Никоgа не би да призива име твоје, да устане да се тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.

Ос_7:7

8. Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као, а ти си наш лончар, и сви смо дјело руку твојих.

Јер_18:6, Јер_32:27, Еф_2:10

9. Господе, не gњеви се веома, и не помињи довијека безакоња; ево, поgледај; ми смо сви твој народ.

Језек_29:16

10. Градови светости твоје опустјеше; Сион опустје, Јерусалим поста пустош.

11. Дом наше светиње и наше красоте, у ком те славише оци наши, изgорје оgњем, и све што нам бјеше драgо потрвено је.

2.Цар_25:9, Псал_74:7, Језек_24:21

12. Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и мучати, и једнако нас мучити?

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.