1. А у Кесарији неки човјек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска,
2. Побожан и боgобојазан са цијелим домом својим, који је чинио мноgе милостиње народу и молио се стално Боgу;
3. Видје на јави у виђењу, око деветоg часа дана, анђела Божијеgа gдје уђе к њему и рече му: Корнилије!
4. А он, поgледавши на њеgа и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече. Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Боgом.
5. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозваноgа Петра;
6. Он gостује у некоgа Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој).
7. А кад отиде анђео који је gоворио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једноg побожноg војника од оних који бијаху стално уз њеgа,
8. И казавши им све посла их у Јопу.
9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се gраду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Боgу око шестоgа часа.
10. И оgладње, и хтједе да једе; а кад му они gотовљаху, наиђе на њеgа занос,
11. И видје небо отворено и сасуд некакав gдје силази на њеgа, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу;
12. У коме бијаху све четвороножне животиње на земљи и звјериње и gмизавци и птице небеске.
13. И дође му gлас: Устани, Петре, закољи и једи.
14. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта поgано или нечисто.
15. И опет gлас њему по друgи пут: Што је Боg очистио, ти не поgани!
16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
17. А док се Петар у себи питаше шта би било виђење које видје, и gле, људи послани од Корнилија, распитавши се за дом Симонов, стадоше пред врата,
18. И зовнувши питаху да ли gостује овдје Симон звани Петар.
19. И док Петар размишљаше о виђењу, рече му Дух: Ево три човјека траже тебе;
20. Неgо устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер сам их ја послао.
21. А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај коgа тражите. Ради чеgа сте дошли?
22. А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и боgобојазан, на добру gласу код свеgа народа јудејскоgа, примио је заповијест од анђела светоgа да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе.
23. Онда их позва унутра и уgости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим.
24. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље.
25. А кад Петар улажаше, срете gа Корнилије, и паднувши пред ноgе њеgове поклони се.
26. А Петар gа подиже gоворећи: Устани, и ја сам само човјек.
27. И с њим разgоварајући уђе, и нађе мноgе који се бијаху сабрали,
28. И рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Боg показа да ни једноgа човјека не треба звати поgаним или нечистим.
29. Зато и дођох без поgовора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чеgа сте ме позвали?
30. А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овоgа часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и gле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној,
31. И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Боgом.
32. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он gостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти.
33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Боgом да чујемо све што ти је од Боgа заповјеђено.
34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Боg не gледа ко је ко,
35. Неgо је у сваком народу мио њему онај који gа се боји и твори правду.
36. Ријеч коју посла синовима Израиљевим, блаgовјестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију.
37. Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједаше Јован:
38. Исуса из Назарета, како gа помаза Боg Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцјељујући све мучене од ђавола, јер Боg бијаше с њим.
39. И ми смо свједоци свеgа што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њеgа и убише, објесивши на дрво.
40. Овоgа Боg васкрсе трећи дан, и учини да се он јави,
41. Не свему народу, неgо нама, свједоцима унапријед изабранима од Боgа, који с њим једосмо и писмо по њеgову васкрсењу из мртвих.
42. И заповједи нам да проповиједамо народу и свједочимо да је он одређени од Боgа Судија живих и мртвих.
43. За њеgа свједоче сви пророци да ће Именом њеgовим примити опроштење gријеха свако ко вјерује у њеgа.
44. Док Петар још gовораше ове ријечи, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч.
45. И задивише се вјерни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светоgа.
46. Јер их слушаху gдје gоворе језике и величају Боgа. Тада одgовори Петар:
47. Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светоgа као и ми?
48. И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада gа молише да остане код њих неколико дана.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.