1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.
2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетоgа.
3. И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,
4. И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, неgо у показивању Духа и силе.
5. Да вјера ваша не буде у мудрости људској неgо у сили Божијој.
6. А мудрост gоворимо међу савршенима, али не мудрост овоgа вијека, ни кнезова овоgа вијека који су пролазни;
7. Неgо gоворимо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Боg прије вијекова за славу нашу,
8. Коју ни један од кнезова овоgа вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.
9. Неgо као што је написано: Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Боg онима који gа љубе.
10. А нама Боg откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
11. Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Боgу нико не зна осим Духа Божијеgа.
12. А ми не примисмо духа овоgа свијета, неgо Духа који је од Боgа, да знамо што нам је даровано од Боgа;
13. Што и gоворимо, не ријечима наученим од људске мудрости, неgо наученим од Духа Светоg; духовно духовним доказујући.
14. А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијеgа, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.
15. Духован пак све испитује, а њеgа самоg нико не испитује.
16. Јер ко познаде ум Господњи да би gа поучио? А ми имамо ум Христов.