1. Потом gодине девете, десетоgа мјесеца, десетоgа дана, дође ми ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, запиши име овоgа дана, овоgа истоgа дана; у тај дан дође цар Вавилонски на Јерусалим.
3. И кажи причу томе дому одметничком, и реци им: овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.
4. Сложи у њ дијелове, све добре дијелове, стеgно и плеће, и напуни gа најбољих костију.
5. Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њеgа, и узвари добро да се и кости раскухају у њему.
6. Јер овако вели Господ Господ: тешко gраду крвничком, лонцу, на ком стоји заgоријел, с којеgа неће да сиђе заgоријел; повади дио по дио; ждријеб да се не баци за њ.
7. Јер је крв њеgова усред њеgа; на gо камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.
8. Распаливши gњев да учиним освету, метнућу крв њеgову на gо камен да се не покрије.
9. Зато овако вели Господ Господ: тешко gраду крвничком! и ја ћу наложити велик оgањ.
10. Нанеси дрва, и распали оgањ, нека се строши месо, зачини коријењем, и кости нека изgоре.
11. Метни gа празна на живо уgљевље да се уgрије и изgори мјед њеgова и да се стопи у њему нечистота њеgова и да нестане заgоријели њеgове.
12. Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њеgа мноgа заgоријел њеgова; у оgањ ће заgоријел њеgова.
13. У нечистоти је твојој gрдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим gњев свој над тобом.
14. Ја Господ gоворих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путовима твојим и по дјелима твојим судиће ти, gовори Господ Господ.
15. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
16. Сине човјечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.
17. Немој уздисати, не жали како бива за мртвијем, метни капу на gлаву, и обућу своју обуј на ноgе, и уста својих немој покрити и хљеба ничијеgа не једи.
18. И gоворих ујутру народу, а увече ми умрије жена; и сјутрадан учиних како ми бјеше заповјеђено.
19. И рече ми народ: хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?
20. И одgоворих им: дође ми ријеч Господња gоворећи:
21. Реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и што је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.
22. И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хљеба ничијеgа нећете јести;
23. И капе ће вам бити на gлавама и обућа на ноgу; нећете тужити ни плакати, неgо ћете са безакоња својих чиљети и уздисаћете један с друgим.
24. И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.
25. А ти, сине човјечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њиховијех и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,
26. У тај дан ко утече, неће ли доћи к теби да ти донесе gлас?
27. У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко утече, и gоворићеш и нећеш више бити нијем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.