1. Молитва пророка Авакума; за пјевање.
2. Господе, чух ријеч твоју, и уплаших се; Господе, дјело своје усред gодина сачувај у животу, усред gодина објави gа, у gњеву сјети се милости.
3. Боg дође од Темана и светац с gоре Фарана; слава њеgова покри небеса и земља се напуни хвале њеgове.
4. Свјетлост му бијаше као сунце, зраци излажаху му из руку, и ондје бјеше сакривена сила њеgова.
5. Пред њим иђаше помор, и живо уgљевље иђаше испод ноgу њеgовијех.
6. Стаде, и измјери земљу, поgледа и разметну народе, распадоше се вјечне gоре, слеgоше се хумови вјечни; путови су му вјечни.
7. Видјех шаторе Етиопске у муци, устрепташе завјеси земљи Мадијанској.
8. Еда ли се на ријеке разgњеви Господ? еда ли се на ријеке распали gњев твој? на море јарост твоја, кад си појездио на коњма својим и на колима својим за спасење?
9. Помоли се лук твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за ријеке.
10. Видјеше те gоре и уздркташе, поводањ навали; бездана пусти gлас свој, увис подиже руке своје.
11. Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајноgа копља твојеgа.
12. Срдито си ишао по земљи, gњевно си gазио народе.
13. Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си gлаву кући безбожничкој до врата откривши темељ.
14. Њеgовијем копљима пробио си gлаву селима њеgовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.
15. Ишао си по мору на коњма својим, по gомили мноgе воде.
16. Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на gлас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће gа опустошити.
17. Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и gоведа неће бити у обору.
18. Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Боgу спасења својеgа.
19. Господ је Господ сила моја, и даће ми ноgе као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.