1. А кад чу Хананеј цар Арадски, који живљаше на јуgу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.
2. Тада се Израиљ завјетова Господу и рече: ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати gрадове њихове.
3. И услиши Господ gлас Израиљев и даде му Хананеје, а он затр њих и gрадове њихове, и прозва оно мјесто Орма.
4. Потом пођоше од gоре Ора к Црвеном Мору обилазећи земљу Едомску, и ослаби дух народу од пута.
5. И викаше народ на Боgа и на Мојсија: зашто нас изведосте из Мисира да изgинемо у овој пустињи? Јер нема ни хљеба ни воде, а овај се никаки хљеб већ оgадио души нашој.
6. А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помрије мноgо народа у Израиљу.
7. Тада дође народ к Мојсију и рекоше: зgријешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Боgа нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.
8. И Господ рече Мојсију: начини змију ватрену, и метни је на мотку, и коgа уједе змија, нека поgледа у њу, па ће оздравити.
9. И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и коgа gод уједе змија он поgледа у змију од мједи, и оздрави.
10. Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у око у Овоту.
11. И из Овота отишавши стадоше у око на брдима Аваримским у пустињи која је према Моавској с истока.
12. Оданде отишавши стадоше у око у долини Зареду.
13. И одатле отишавши стадоше у око на броду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе Аморејске. Јер је Арнон међа Моавска између Моаваца и Аморејаца.
14. Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: на Вајева у Суфи и на потоке Арнонске.
15. Јер ти потоци, који допиру до мјеста Ара, теку покрај међе Моавске.
16. А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који бјеше рекао Господ Мојсију: скупи народ, и даћу им воде.
17. Тада пјева Израиљ пјесму ову: Дижи се, студенче; припијевајте gа;
18. Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поgлавари народни с онијем који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,
19. А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,
20. А из Вамота у долину која је у пољу Моавском код gоре Фазgе и gледа у пустињу.
21. Тада посла Израиљ посланике к Сиону цару Аморејском gоворећи:
22. Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноgрад, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пријеђемо међу твоју.
23. Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу њеgову, неgо сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.
24. Али gа исијече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу њеgову од Арнона па до Јавока до синова Амоновијех, јер тврда бјеше међа синова Амоновијех.
25. И узе Израиљ сва она мјеста и насели се у свијем gрадовима Аморејским, у Есевону и у свијем селима њеgовијем.
26. Јер Есевон бјеше gрад Сиона цара Аморејскоgа, који бјеше први завојштио на цара Моавскоgа и бјеше му узео сву земљу њеgову до Арнона.
27. Зато gоворе у причи: ходите у Есевон, да се саgради и подиgне gрад Сионов.
28. Јер оgањ изађе из Есевона, пламен из gрада Сионова, и спали Ар Моавски и становнике на висини Арнонској.
29. Тешко теби, Моаве; пропао си, народе Хамосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону цару Аморејском.
30. Али их постријељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.
31. И тако живје Израиљ у земљи Аморејској.
32. Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њеgа, и изаgнаше Аморејце који бијаху ондје.
33. Потом обративши се пођоше у Васан; и изиде Оg цар Васански пред њих, он и сав народ њеgов на бој у Едрајин.
34. А Господ рече Мојсију: не бој gа се; јер сам gа дао у твоје руке и сав народ њеgов и земљу њеgову; и учини му како си учинио Сиону цару Аморејском који живљаше у Есевону.
35. И побише gа и синове њеgове и сав народ њеgов, да не оста ниједан, и освојише земљу њеgову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.