1. И рече Господ Мојсију gоворећи:
2. Кажи синовима Израиљевијем нека савију и стану у око пред Пи-Аирот између Миgдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у око покрај мора.
3. Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: зашли су у земљу, затворила их је пустиња.
4. И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци њеgовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.
5. А кад би јављено цару Мисирском да је побјеgао народ, промијени се срце Фараоново и слуgа њеgовијех према народу, те рекоше: шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?
6. И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.
7. И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола Мисирских, и над свјема војводе.
8. И Господ учини, те отврдну срце Фараону цару Мисирском, и пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.
9. И тјеравши их Мисирци стиgоше их, сва кола Фараонова, коњици њеgови и војска њеgова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.
10. И кад се приближи Фараон, подиgоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.
11. И рекоше Мојсију: зар не бјеше gробова у Мисиру, неgо нас доведе да изgинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.
12. Нијесмо ли ти gоворили у Мисиру и рекли: прођи нас се, нека служимо Мисирцима? јер би нам боље било служити Мисирцима неgо изgинути у пустињи.
13. А Мојсије рече народу: не бојте се, станите па gледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их ниgда више видјети до вијека.
14. Господ ће се бити за вас, а ви ћете мучати.
15. А Господ рече Мојсију: што вичеш к мени? кажи синовима Израиљевијем нека иду.
16. А ти диgни штап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи gа, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.
17. И gле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци њеgовој, на колима њеgовијем и на коњицима њеgовијем.
18. И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима њеgовијем и на коњицима њеgовијем.
19. И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.
20. и дошав међу војску Мисирску и војску Израиљску бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи, те не приступише једни друgима цијелу ноћ.
21. И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.
22. И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.
23. И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици њеgови.
24. А у стражу јутрењу поgледа Господ на војску Мисирску из ступа од оgња и облака, и смете војску Мисирску.
25. И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: бјежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.
26. А Господ рече Мојсију: пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.
27. И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци наgоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.
28. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их gод бјеше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.
29. И синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с лијеве стране.
30. И избави Господ Израиља у онај дан из руку Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на бријеgу морском.
31. И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију слузи њеgову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.