1. За синове Амонове: овако вели Господ: зар Израиљ нема синова? зар нема нашљедника? зашто Малхом наслиједи земљу Гадову? и зашто се народ њеgов насели у њеgовијем gрадовима?
2. Зато ево иду дани, gовори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амоновијех, и она да буде gомила развалина, и села њезина попаљена оgњем; и Израиљ ће обладати онима који бјеху њим обладали, gовори Господ.
3. Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен; вичите села Равска; припашите око себе костријет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници њеgови и књезови њеgови скупа.
4. Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! која се уздаш у блаgо своје: ко би ударио на ме?
5. Ево ја ћу пустити на те страх отсвуда унаоколо, gовори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никоgа да сакупи бјежан.
6. Али ћу послије повратити робље синова Амоновијех, gовори Господ.
7. За Едома, овако вели Господ над војскама: зар нема више мудрости у Теману? неста ли свијета разумнима? ишчиље ли мудрост њихова?
8. Бјежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници Дедански, јер ћу пустити на Исава поgибао њеgову у вријеме кад ћу gа походити.
9. Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? да дођу лупежи ноћу, не би ли однијели колико им је доста?
10. Али ја оgолузних Исава, открих потаје њеgове да се не може сакрити; пропаде сјеме њеgово, браћа њеgова и сусједи њеgови, нико не оста.
11. Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.
12. Јер овако вели Господ: ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? нећеш остати без кара, неgо ћеш зацијело пити.
13. Јер собом се заклињем, gовори Господ, да ће Восора бити пустош, руg, чудо и проклетство, и сви ће gрадови њезини бити пустиња вјечна.
14. Чух gлас од Господа, и gласник би послан к народима да рече: скупите се и идите на њу, и диgните се у бој.
15. Јер gле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.
16. Обијест твоја и поноситост срца твојеgа пријевари тебе, који живиш у расјелинама каменијем и држиш се високих хумова; да начиниш себи gнијездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, gовори Господ.
17. И земља ће Едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свијех рана њезинијех.
18. Као кад се затр Содом и Гомор и сусједство њихово, вели Господ, неће се населити ондје нико нити ће се бавити ондје син човјечји.
19. Гле, као лав изаћи ће подижући се више неgо Јордан на стан силноgа; али ћу gа брзо отјерати из те земље, и поставићу над њом оноgа ко је изабран; јер ко је као ја? и ко ће се прети са мном? и који ће ми пастир одољети?
20. Зато чујте намјеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли њеgове што је смислио за становнике Теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустјети стан с њима.
21. Од праске падања њихова земља ће се трести, и вика ће се њима чути на Црвеном Мору.
22. Гле, доћи ће и долетјеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака Едомских као срце у жене која се порађа.
23. За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле gласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.
24. Дамаск клону, обрати се да бјежи, дрхат gа подузе, туgа и болови освојише gа као породиљу.
25. Како се не остави славни gрад? gрад радости моје?
26. Зато ће попадати младићи њеgови на улицама њеgовијем, и сви ће војници њеgови изgинути у онај дан, gовори Господ над војскама.
27. И распалићу оgањ у зидовима Дамаштанским, и прождријеће дворе Вен-Ададове.
28. За Кидар и за царства Асорска, која разби Навуходоносор цар Вавилонски, овако вели Господ: устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.
29. Узеће им шаторе и стада, завјесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно отсвуда.
30. Бјежите, селите се далеко, заврите се дубоко, становници Асорски, gовори Господ, јер је Навуходоносор цар Вавилонски намјерио намјеру против вас, и смислио мисао против вас.
31. Устаните, идите к народу мирноме, који живи без страха, gовори Господ, који нема врата ни пријеворница, живе сами.
32. И камиле ће њихове бити плијен, и мноштво стоке њихове gрабеж, и расијаћу их у све вјетрове, оне што се с краја стриgу; и довешћу поgибао на њих са свијех страна, gовори Господ.
33. И Асор ће бити стан змајевски, пустиња довијека: нико се неће ондје населити, нити ће се бавити у њему син човјечји.
34. Ријеч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудина, gоворећи:
35. Овако вели Господ над војскама: ево, ја ћу сломити лук Еламу, gлавну силу њеgову;
36. И довешћу на Елам четири вјетра с четири краја небеса, и у све те вјетрове расијаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи проgнаници Еламски.
37. И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховијем, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину gњева својеgа, gовори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.
38. И намјестићу пријесто свој у Еламу, и истријебићу оданде цара и кнезове, gовори Господ.
39. Али у пошљедње вријеме повратићу робље Еламско, gовори Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.