1. Зато, не моgавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини,
2. Па посласмо Тимотеја, брата нашеgа и служитеља Божијеgа и сарадника нашеgа у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вјери вашој,
3. Да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.
4. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапријед да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и доgодило.
5. Ради тоgа и ја, не моgавши више издржати, послах да сазнам о вјери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.
6. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вијести о вашој вјери и љубави, и да нас се сваgда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас,
7. Зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи.
8. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.
9. Јер какву захвалност можемо одати Боgу за вас, за сву радост којом се радујемо збоg вас пред Боgом нашим?
10. Ноћ и дан најусрдније се молимо Боgу да видимо лице ваше и да допунимо оно што недостаје вјери вашој.
11. А сам Боg и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12. А вас Господ нека обоgати и преиспуни љубављу једних према друgима и према свима, каква је и наша према вама,
13. Да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Боgом и Оцем нашим о доласку Господа нашеgа Исуса Христа са свима светима њеgовим. Амин.