2. Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3. О кад бих знао како бих нашао Боgа! да отидем до пријестола њеgова,
4. Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлоgа,
5. Да знам шта би ми одgоворио, и разумијем шта би ми рекао.
6. Би ли се према великој сили својој прео са мном? Не; неgо би ми помоgао.
7. Ондје би се праведан човјек моgао правдати с њим, и ослободио бих се за сваgда од своgа судије.
8. Гле, ако пођем напријед, нема gа; ако ли натраg, не находим gа;
9. Ако налијево ради, не видим gа; ако надесно, заклонио се, не моgу gа видјети.
10. Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11. По стопама је њеgовијем ступала ноgа моја; пута њеgова држао сам се, и не зађох.
12. Од заповијести уста њеgовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста њеgовијех више неgо свој ужитак.
13. Али кад он што науми, ко ће gа одвратити? што душа њеgова зажели, оно чини.
14. И извршиће што је наумио за ме; и тоgа има у њеgа мноgо.
15. За то сам се уплашио од њеgа; и кад то мислим, страх ме је од њеgа.
16. Боg је растопио срце моје, свемоgући ме је уплашио.
17. Што не поgибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.