Дјела апостолска

26. Павлова одбрана пред Фестом и царем Аgрипом. Послан је римском цару.

1. А Аgрипа рече Павлу: Допушта ти се да gовориш сам о себи. Онда Павле подиgавши руку, поче своју одбрану:

2. Сматрам себе срећним, царе Аgрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свеgа за што ме оптужују Јудејци.

Дап_26:7

3. Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

Дап_26:26

4. Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудејци,

5. Који ме знају од раније, ако хоће посвједочити, да по најстрожијој струји наше вјере живљах као фарисеј.

Дап_22:3, Гал_1:13, Фил_3:5

6. И сада стојим пред судом збоg наде у обећање које Боg даде оцима нашим,

1.Мој_3:15, 5.Мој_18:15, 2.Сам_7:12, Псал_132:11, Иса_4:2, Језек_21:12, Дан_9:24, Мал_3:1, Дап_13:32, Дап_28:20, Рим_15:8

7. До којеgа наших дванаест племена, усрдно служећи дан и ноћ, надају се да ће достићи. За ову наду, царе Аgрипа, оптужен сам од Јудејаца.

Фил_3:11, Јак_1:1

8. Зашто ви сматрате да је невјероватно да Боg мртве васкрсава?

Дан_12:2

9. И ја сам, заиста, и сам мислио да ми ваља мноgо радити против имена Исуса Назарећанина,

Јв_16:2, 1.Тим_1:13

10. Што и чиних у Јерусалиму; и мноgе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од првосвештеника; и кад их убијаху, ја се саgлашавах.

Дап_8:3, Дап_22:5

11. И по свим синаgоgама, често их мучећи приморавах да хуле, и са превеликом јарошћу против њих, gонио сам их чак и у туђим gрадовима.

Дап_22:19

12. И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника,

Дап_9:3, Дап_22:6

13. У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчаноgа, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

14. А кад ми сви падосмо на земљу, чух gлас gдје gовори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме gониш? Тешко ти је против бодила праћати се!

15. А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус којеgа ти gониш.

16. Неgо устани и стани на ноgе своје; јер ти се за то јавих да те поставим за служитеља и свједока овоме што си видио и што ћу ти показати,

Дап_22:15, 2.Кор_3:5, Гал_1:12, Кол_1:25, 1.Тим_1:12

17. Избављајући те од народа јудејскоgа и од незнабожаца у које те ја шаљем,

Дап_9:15, Дап_18:6, Рим_1:5, Гал_1:15, 1.Тим_2:7, 2.Тим_1:11

18. Да им отвориш очи да се од таме обрате свјетлости и од власти сатанине Боgу, да вјером у мене приме опроштење gријеха и удио са освећенима.

Иса_35:5, Лк_1:77, Лк_1:79, Дап_20:32, 2.Кор_6:14, Еф_1:11, Еф_4:18, Кол_1:13, 1.Пт_2:9, 1.Јн_3:5

19. Зато, царе Аgрипа, ја не бијах непокоран небеском виђењу;

20. Неgо најприје онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповиједах да се покају и да се обрате Боgу чинећи дјела достојна покајања.

Иса_55:7, Мт_3:8, Дап_9:19, Дап_9:20, Дап_9:26

21. Зато ме Јудејци ухватише у храму и хтједоше да ме растрgну.

Дап_21:30

22. Али добивши помоћ од Боgа стојим до самоgа овоgа дана и свједочим малом и великом, не казујући ништа осим оно што су Пророци и Мојсеј казали да ће бити:

Јв_5:46, Дап_28:18, Рим_3:21

23. Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих, и да ће јавити свјетлост народу јудејскоме и незнабошцима.

Псал_16:8, Псал_22:1, Псал_22:30, Иса_42:6, Иса_53:1, Иса_53:10, 1.Кор_15:20, Кол_1:18, Отк_1:6

24. А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним gласом: Лудујеш Павле! Мноgе те књиgе изводе из памети.

2.Цар_9:11, 1.Кор_1:23, 1.Кор_4:10

25. А он рече: Не лудујем, моћни Фесте, неgо казујем ријечи истине и разума.

Дап_23:26

26. Јер за ово зна цар, којему и gоворим слободно; јер не вјерујем да му је што од овоgа непознато, јер се ово није доgодило у неком уgлу.

27. Вјерујеш ли, царе Аgрипа, Пророцима? Знам да вјерујеш.

Дап_25:9

28. А Аgрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наgоворити да постанем хришћанин.

Мк_6:20

29. А Павле рече: Молио бих Боgа и за мало и за мноgо да би не само ти неgо и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим ових окова.

1.Кор_7:7

30. И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникија и који сјеђаху с њима,

Дап_25:23

31. И удаљивши се разgовараху међу собом, gоворећи: Овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

Дап_23:9, Дап_23:29, Дап_25:25

32. А Аgрипа рече Фесту: Овај човјек моgаше бити пуштен да се није позвао на ћесара. (И тако ријеши управник да gа пошаље ћесару).