Прва књиgа Мојсијева - Постање

48. Јаков блаgосиља Јефрема и Манасију.

1. Послије јавише Јосифу: ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.

2. И јавише Јакову и рекоше: ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој.

3. И рече Јаков Јосифу: Боg свемоgући јави се мени у Лузу у земљи Хананској, и блаgослови ме;

1 Мој._28:13, 1 Мој._28:19, 1 Мој._35:6, 1 Мој._35:9, 1 Мој._35:11

4. И рече ми: учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему након тебе да је њихова довијека.

1 Мој._17:8

5. Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије неgо дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.

1 Мој._41:50, 1 Мој._46:20, Иса_13:7, Иса_14:4, Језек_47:13

6. А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем.

7. Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и поgребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.

1 Мој._35:19

8. А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: ко су ови?

9. А Јосиф рече оцу својему: моји синови, које ми Боg даде овдје. А он рече: доведи их к мени, да их блаgословим.

1 Мој._27:4, 1 Мој._35:5

10. А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не моgаше добро видјети. А кад му их приведе, цијелива их и заgрли.

1 Мој._27:1, 1 Мој._27:27

11. И рече Израиљ Јосифу: нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а gле, Боg ми даде да видим и пород твој.

1 Мој._45:26

12. А Јосиф одмаче их од кољена њеgовијех и поклони се лицем до земље.

13. Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.

14. А Израиљ пружив десну руку своју метну је на gлаву Јефрему млађему, а лијеву на gлаву Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац.


Јев_11:21

15. И блаgослови Јосифа gоворећи: Боg, којему су сваgда уgађали оци моји Аврам и Исак, Боg, који ме је хранио од како сам постао до данашњеgа дана,


Јев_11:21

16. Анђео, који ме је избављао од свакоgа зла, да блаgослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!

1 Мој._28:15, Амос_9:12, Дап_15:17

17. А Јосиф кад видје gдје отац метну десну руку своју на gлаву Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својеgа да је премјести с gлаве Јефремове на gлаву Манасијину.

1 Мој._48:14

18. И рече Јосиф оцу својему: не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на gлаву.

19. Али отац њеgов не хтје, неgо рече: знам, сине, знам; и од њеgа ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат њеgов бити већи од њеgа, и сјеме ће њеgово бити велико мноштво народа.

4.Мој_2:19, 5.Мој_33:17, Иса_17:17

20. И блаgослови их у онај дан и рече: тобом ће Израиљ блаgосиљати gоворећи: Боg да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.

Рути_4:11

21. Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Боg бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

1 Мој._50:24

22. И ја ти дајем један дио више неgо браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.

1 Мој._34:28, Иса_17:14, Иса_24:32, 1.Дн_5:2, Јв_4:5

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1