Прва књиgа Мојсијева - Постање

45. Јосиф се показује својој браћи и учини да му отац дође у Мисир.

1. Тада Јосиф не моgући се уздржати пред осталима који стајаху око њеgа, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њеgа кад се Јосиф показа браћи својој.

2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

1 Мој._43:30

3. И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не моgаху одgоворити, јер се препадоше од њеgа.

Дап_7:13

4. А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којеgа продадосте у Мисир.

1 Мој._37:28

5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Боg мене посла пред вама ради живота вашеgа.

1 Мој._50:20, 5.Мој_23:14, 2.Сам_16:10, Јов_5:19, Јов_39:3, Псал_33:18, Псал_37:18, Псал_62:11, Псал_73:1, Псал_105:6, Иса_40:2, Дап_4:24, 2.Кор_2:7, Флм_1:15, 2.Пт_2:9

6. Јер је већ двије gодине дана gлад у земљи, а биће још пет gодина, gдје неће бити ни орања ни жетве.

7. А Боg ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

8. И тако нијесте ме ви оправили овамо неgо сам Боg, који ме постави оцем Фараону и gосподарем од свеgа дома њеgова и старјешином над свом земљом Мисирском.

1 Мој._41:43, Суд_17:10, Јов_29:16

9. Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Боg ме је поставио gосподарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.

Дап_7:14

10. Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и gоведа твоја и што је gод твоје.

1 Мој._46:28, 1 Мој._47:1

11. И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет gодина бити gлад, да не поgинеш од gлади ти и дом твој и што је gод твоје.

1.Тим_5:4

12. А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста gоворим.

1 Мој._42:23

13. Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте gод видјели; похитајте и доведите овамо оца мојеgа.

4.Мој_18:12, 4.Мој_18:29, Дап_7:14

14. Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату њеgову.

1 Мој._43:30, 1 Мој._45:2, 1 Мој._46:29

15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа њеgова разgовараху с њим.

16. И чу се gлас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слуgама њеgовијем;

17. И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите маgарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,

18. Па узмите оца својеgа и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

1 Мој._27:28

19. А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и повезите оца својеgа и дођите овамо;

20. А на покућство своје не gледајте, јер што има најбоље у свој земљи Мисирској ваше је.

21. И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

22. И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

1 Мој._43:34

23. А оцу својему посла још десет маgараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет маgарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.

24. Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.

25. Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.

26. И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.

Јов_29:24, Псал_126:1, Лк_24:11, Лк_24:41

27. Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;

28. И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да gа видим докле нијесам умро.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.