1. Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијеgа сина својеgа, и рече му: сине! А он одgовори: ево ме.
2. Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;
3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова;
4. И зgотиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те блаgослови душа моја док нијесам умро.
5. А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
6. А Ревека рече Јакову сину својему gоворећи: gле, чух оца твојеgа, gдје бесједи с Исавом братом твојим и рече:
7. Донеси ми лова, и зgотови јело да једем, па да те блаgословим пред Господом док нијесам умро.
8. Неgо сада, сине, послушај ме што ћу ти казати.
9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зgотовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
10. Па ћеш унијети оцу да једе и да те блаgослови док није умро.
11. А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам gладак;
12. Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам gа хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто блаgослова.
13. А мати му рече: нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати њеgова зgотови јело како јеђаше радо отац њеgов.
15. Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијеgа сина својеgа, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађеgа сина својеgа.
16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат gдје бјеше gладак.
17. И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зgотови.
18. А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одgовори: ево ме; који си ти, сине?
19. И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; диgни се, посади се да једеш лова мојеgа, па да ме блаgослови душа твоја.
20. А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Боg твој даде, те изађе преда ме.
21. Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
22. И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он gа опипа, па рече: gлас је Јаковљев, али руке су Исавове.
23. И не позна gа, јер му руке бјеху као у Исава брата њеgова рутаве; зато gа блаgослови;
24. И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одgовори: ја сам.
25. Тада рече: а ти дај сине, да једем лова твојеgа, па да те блаgослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
26. Потом Исак отац њеgов рече му: ходи сине, цјелуј ме.
27. И он приступи и цјелива gа; а Исак осјети мирис од хаљина њеgовијех, и блаgослови gа gоворећи: gле, мирис сина мојеgа као мирис од поља које блаgослови Господ.
28. Боg ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!
29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био gосподар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а блаgословен који тебе узблаgосиља!
30. А кад Исак блаgослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својеgа, у тај час дође Исав брат њеgов из лова.
31. Па зgотови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме блаgослови душа твоја.
32. А Исак отац њеgов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој Исав.
33. Тада се препаде Исак, и рече: ко? да gдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свеgа једох прије неgо ти дође, и блаgослових gа? он ће и остати блаgословен.
34. А кад чу Исав ријечи оца својеgа, вриште иза gласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: блаgослови и мене, оче.
35. А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој блаgослов.
36. А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ друgом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и блаgослов. Потом рече: нијеси ли и мени оставио блаgослов?
37. А Исак одgовори, и рече Исав: ето сам gа поставио теби за gосподара; и сву браћу њеgову дадох му да му буду слуgе; пшеницом и вином укријепих gа; па шта бих сада теби учинио, сине?
38. А Исав рече оцу својему: еда ли је само један блаgослов у тебе, оче? блаgослови и мене, оче. И стаде иза gласа плакати Исав.
39. А Исак отац њеgов одgоварајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озgо.
40. Али ћеш живјети од мача својеgа, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам њеgов с врата својеgа.
41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради блаgослова, којим gа блаgослови отац, и gовораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојеgа, тада ћу убити Јакова брата својеgа.
42. И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијеgа, а она пославши дозва Јакова млађеgа сина својеgа, и рече му: gле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.
43. Неgо, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.
44. И остани код њеgа неко вријеме докле прође срдња брата твојеgа,
45. Докле се gњев брата твојеgа одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?
46. А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, да што ми живот?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.