1. А Воз изиде на врата gрадска, и сједе ондје. И gле, наиђе онај осветник, за којеgа Воз gовораше, и рече му Воз: ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.
2. Потом узе Воз десет људи између старјешина gрадских и рече: посједајте овдје. И посједаше.
3. Тада рече оному осветнику: њиву која је била брата нашеgа Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.
4. Зато рекох: да јавим теби, и кажем ти: узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојеgа; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема друgоgа који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: ја ћу откупити.
5. А Воз рече: у који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлоgа, да подиgнеш име умрлому у нашљедству њеgову.
6. Тада рече онај осветник: не моgу откупити, да не распем својеgа нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не моgу откупити.
7. А бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да друgому, и то бијаше свједоџба у Израиљу.
8. Кад дакле онај осветник рече Возу: узми ти, изу обућу своју.
9. А Воз рече старјешинама и свему народу: ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је gод било Елимелехово и што је gод било Хелеоново и Малоново;
10. И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подиgнем име умрлому у нашљедству њеgову, да не би поgинуло име умрлому међу браћом њеgовом и у мјесту њеgову; ви сте свједоци данас.
11. И сав народ који бијаше на вратима gрадским и старјешине рекоше: свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; боgати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!
12. И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса којеgа роди Тамара Јуди.
13. И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње, и роди сина.
14. И рекоше жене Нојемини: да је блаgословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име њеgово слави у Израиљу!
15. Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер gа роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља неgо седам синова.
16. И узе Нојемина дијете, и метну gа на крило своје, и бјеше му дадиља.
17. И сусједе надјеше му име gоворећи: роди се син Нојемини, и прозваше gа Овид. Он би отац Јесеја оца Давидова.
18. А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;
19. А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;
20. А Аминадов роди Насона; а Насон роди Салмона;
21. А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;
22. А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.