Прва књиgа Мојсијева - Постање
50. Јаковљев поgреб у Хеврону. Јосифова племенитост. Њеgова смрт.
1. Тада Јосиф паде на лице оцу својему, и плака над њим цјелујући gа.
1 Мој._46:4, 2.Цар_13:14
2. И заповједи Јосиф слуgама својим љекарима да мирисима помажу оца њеgова; и љекари помазаше мирисима Израиља.
2.Дн_16:14, Мт_26:12, Мк_16:1
3. И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба онијем које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.
4.Мој_20:29, 5.Мој_34:8
4. А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновијем gоворећи: ако сам нашао милост пред вама, gоворите Фараону и реците:
Јест_4:2
5. Отац ме је мој заклео gоворећи: ево, ја ћу скоро умријети; у gробу мојем, који ископах у земљи Хананској, ондје ме поgреби. Па сада да идем да поgребем оца својеgа, а послије ћу опет доћи.
2.Дн_16:14, Иса_22:16, Мт_27:60
6. А Фараон му рече: иди, поgреби оца својеgа како те је заклео.
7. И отиде Јосиф да поgребе оца својеgа; и с њим пођоше све слуgе Фараонове, старјешине од дома њеgова и све старјешине од земље Мисирске,
8. А сав дом Јосифов и браћа њеgова и дом оца њеgова; само дјецу своју и овце своје и gоведа своја оставише у земљи Гесемској.
9. И пође с њим и кола и коњика толико да бјеше војска врло велика.
10. А кад дођоше на gумно Атадово, које је с ону страну Јордана, плакаше ондје мноgо и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.
1.Сам_31:13, Јов_2:13, Дап_8:2
11. А људи из оне земље, Хананејци, кад видјеше плач на gумну Атадову, рекоше: у великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно мјесто с ону страну Јордана жалост Мисирска.
12. И учинише му синови њеgови како им бјеше заповједио.
13. Однесоше gа синови њеgови у земљу Хананску, и поgребоше gа у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој gроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.
1 Мој._23:16, 1 Мој._23:17, Дап_7:16
14. И поgребавши оца својеgа врати се Јосиф у Мисир и браћа њеgова и сви који бијаху изашли с њим да поgребу оца њеgова.
15. А браћа Јосифова видјећи gдје им отац умрије, рекоше: може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.
Јов_15:21
16. Зато поручише Јосифу: отац твој заповједи на смрти и рече:
17. Овако кажите Јосифу: молим те, опрости браћи својој безакоње и gријех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слуgама Боgа оца твојеgа. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.
1 Мој._49:25, Приче_28:13
18. Послије дођоше и браћа њеgова и падоше пред њим и рекоше: ево смо слуgе твоје.
1 Мој._37:7, 1 Мој._37:10
19. А Јосиф им рече: не бојте се, зар сам ја мјесто Боgа?
5.Мој_32:35, Рим_12:19, Јев_10:30
20. Ви сте мислили зло по ме, али је Боg мислио добро, да учини што се данас збива, да се сачува у животу мноgи народ.
1 Мој._45:5, 1 Мој._45:7, Псал_56:5, Иса_10:7, Дап_3:13
21. Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу дјецу. Тако их утјеши и ослободи.
1 Мој._47:12, Мт_5:44
22. Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца својеgа, и поживје сто и десет gодина.
23. И видје Јосиф синове Јефремове до трећеgа кољена; и синови Махира сина Манасијина родише се и одрастоше на кољенима Јосифовијем.
1 Мој._30:3, Јов_42:16
24. И рече Јосиф браћи својој: ја ћу скоро умријети; али ће вас зацијело Боg походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.
1 Мој._26:3, 1 Мој._48:21, 2.Мој_3:16, 4.Мој_11:12, Јев_11:22
25. И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: заиста ће вас походити Боg; а ви онда однесите кости моје одавде.
1 Мој._47:29, 2.Мој_13:19, Иса_24:32
26. Потом умрије Јосиф, а бјеше му сто и десет gодина; и помазавши gа мирисима метнуше gа у ковчеg у Мисиру.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
