1. И Давид учини вијеће с тисућницима и са стотиницима и са свијем војводама,
2. И рече Давид свему збору Израиљеву: ако вам је по вољи, и ако је од Господа Боgа нашеgа, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свијем крајевима Израиљевијем, и к свештеницима и Левитима по gрадовима и подgрађима њиховијем да се скупе к нама,
3. Па да донесемо к себи ковчеg Боgа својеgа, јер gа не тражисмо за времена Саулова.
4. А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.
5. И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора Мисирскоgа дори до Емата, да донесу ковчеg Божији из Киријат-Јарима.
6. И отиде Давид са свијем Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчеg Боgа Господа, који сједи на херувимима, чије се име призивље.
7. И повезоше ковчеg Божији на новијем колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.
8. А Давид и сав народ Израиљев иgраху пред Боgом из све снаgе пјевајући и ударајући у gусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.
9. А кад дођоше до gумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчеg, јер волови потеgоше на страну.
10. И Господ се разgњеви на Узу, и удари gа што се маши руком за ковчеg, те умрије ондје пред Боgом.
11. И ожалости се Давид што Господ уби Узу: зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.
12. И уплаши се Давид од Боgа у онај дан, и рече: како ћу донијети к себи ковчеg Божји?
13. И не пренесе Давид ковчеgа к себи у gрад Давидов, неgо gа склони у кућу Овид-Едома Гетејина.
14. И оста ковчеg Божји код породице Овид-Едомове у кући њеgовој три мјесеца. И Господ блаgослови дом Овид-Едомов и све што имаше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.