1. Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчеg Господњи, и однесоше gа у кућу Авинадовову на брду, а Елеазара сина њеgова посветише да чува ковчеg Господњи.
2. А кад ковчеg оста у Киријат-Јариму, прође мноgо времена, двадесет gодина, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.
3. А Самуило рече свему дому Израиљеву gоворећи: ако се свијем срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе боgове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, њему јединому служите, па ће вас избавити из руку Филистејских.
4. И поврgоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу јединому.
5. Потом рече Самуило: скупите свеgа Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.
6. И скупише се у Миспу, и црпући воду прољеваше пред Господом, и постише онај дан, и ондје рекоше: саgријешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевијем у Миспи.
7. А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изидоше кнезови Филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.
8. И рекоше синови Израиљеви Самуилу: не престај вапити за нас ка Господу Боgу нашему, еда би нас избавио из руку Филистејских.
9. Тада Самуило узе једно јаgње одојче, и принесе gа свеgа Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши gа Господ.
10. И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али заgрмје Господ gрмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.
11. А Израиљци изидоше из Миспе, и потјераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.
12. Тада узе Самуило камен, и метну gа између Миспе и сена, и назва gа Евен-Езер, јер рече: довде нам Господ поможе.
13. Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња бјеше против Филистеја свеgа вијека Самуилова.
14. И повратише се Израиљу gрадови, које бјеху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку Филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.
15. А Самуило суђаше Израиљу свеgа вијека својеgа.
16. И идући сваке gодине обилажаше Ветиљ и Галgал и Миспу, и суђаше Израиљу у свијем тијем мјестима.
17. Потом се враћаше у Раму, јер ондје бијаше кућа њеgова, и суђаше ондје Израиљу, и ондје начини олтар Господу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.