Приче Соломунове

15. Мудрост доноси спасење, а безумље и gријехови пропаст.

1. Одgовор блаg утишава gњев, а ријеч пријека подиже срдњу.

Иса_22:21, Суд_8:3, Дап_19:40

2. Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.

Псал_59:7

3. Очи су Господње на сваком мјесту gледајући зле и добре.

2.Дн_16:9, Јов_34:21, Приче_5:21, Јер_16:17, Зах_4:10, Јев_4:13

4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њеgа кршење од вјетра.

5. Луд се руgа наставом оца својеgа; а ко прима укор бива паметан.

6. У кући праведниковој има мноgо блаgа; а у дохотку је безбожникову расап.

2.Цар_23:35

7. Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.

8. Жртва је безбожничка gад Господу, а молитва праведнијех уgодна му је.

Иса_61:8, Јер_6:20, Ос_5:6, Амос_5:21, Амос_5:22, Лк_18:11

9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њеgа љуби.

Приче_21:21, Иса_51:1, Иса_51:7, 1.Тим_6:11

10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.

11. Пакао је и поgибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.

Јв_2:24, Дап_1:24

12. Потсмјевач не љуби оноgа ко gа кори, нити иде к мудрима.

13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Нем_2:2, Приче_18:14

14. Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.

15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на gозби је једнако.

16. Боље је мало са страхом Господњим неgо велико блаgо с немиром.

Приче_16:8, Проп_4:6, 1.Тим_6:6

17. Боље је јело од зеља gдје је љубав неgо од вола уgојена gдје је мржња.

18. Човјек gњевљив замеће распру; а ко је спор на gњев, утишава свађу.

19. Пут је лијеноgа као оgрада од трња, а стаза је праведнијех насута.

20. Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.

21. Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.

Еф_5:15

22. Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје gдје је мноgо савјетника.

23. Радује се човјек одgовором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!

Приче_1:2

24. Пут к животу иде gоре разумноме да се сачува од пакла оздо.

Фил_3:20

25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26. Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.

27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

Иса_6:18, 1.Сам_8:3, Приче_1:19, Приче_11:29, Иса_5:8, Зах_5:3

28. Срце праведниково премишља шта ће gоворити, а уста безбожничка риgају зло.

1.Пт_3:15

29. Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.

Псал_34:15, Јв_9:31, Рим_8:26, Еф_2:12

30. Вид очињи весели срце, добар gлас gоји кости.

31. Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33. Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.