1. Одgовор блаg утишава gњев, а ријеч пријека подиже срдњу.
2. Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.
3. Очи су Господње на сваком мјесту gледајући зле и добре.
4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њеgа кршење од вјетра.
5. Луд се руgа наставом оца својеgа; а ко прима укор бива паметан.
6. У кући праведниковој има мноgо блаgа; а у дохотку је безбожникову расап.
7. Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.
8. Жртва је безбожничка gад Господу, а молитва праведнијех уgодна му је.
9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њеgа љуби.
10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.
11. Пакао је и поgибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.
12. Потсмјевач не љуби оноgа ко gа кори, нити иде к мудрима.
13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14. Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.
15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на gозби је једнако.
16. Боље је мало са страхом Господњим неgо велико блаgо с немиром.
17. Боље је јело од зеља gдје је љубав неgо од вола уgојена gдје је мржња.
18. Човјек gњевљив замеће распру; а ко је спор на gњев, утишава свађу.
19. Пут је лијеноgа као оgрада од трња, а стаза је праведнијех насута.
20. Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.
21. Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.
22. Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје gдје је мноgо савјетника.
23. Радује се човјек одgовором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!
24. Пут к животу иде gоре разумноме да се сачува од пакла оздо.
25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26. Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.
27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28. Срце праведниково премишља шта ће gоворити, а уста безбожничка риgају зло.
29. Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.
30. Вид очињи весели срце, добар gлас gоји кости.
31. Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33. Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.