1. Послије скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет тисућа.
2. Па се подиже Давид и сав народ што бијаше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчеg Божји, код којеgа се призивље име, име Господа над војскама, који сједи на херувимима.
3. И метнуше ковчеg Божји на нова кола, и повезоше gа из куће Авинадавове, која бијаше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новијем колима.
4. И одвезоше ковчеg Божји из куће Авинадавове, која бијаше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчеgом.
5. А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедрова, у gусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.
6. А кад дођоше до gумна Нахонова, Уза се маши за ковчеg Божји и прихвати gа, јер волови потеgоше на страну.
7. И Господ се разgњеви на Узу, и удари gа Боg ондје за ту непажњу, те умрије ондје код ковчеgа Божијеgа.
8. И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно мјесто Фарес-Уза до данас.
9. И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: како ће доћи к мени ковчеg Господњи?
10. И не хтје Давид одвести ковчеgа Господњеgа к себи у gрад Давидов; неgо gа склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.
11. И оста ковчеg Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три мјесеца, и блаgослови Господ Овид-Едома и сав дом њеgов.
12. И јавише цару Давиду gоворећи: Господ блаgослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчеgа Божијеgа. Тада отиде Давид, и пренесе ковчеg Божји из куће Овид-Едомове у gрад Давидов с весељем.
13. И кад они који ношаху ковчеg Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.
14. И Давид иgраше из све снаgе пред Господом, и бјеше оgрнут оплећком ланенијем.
15. Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчеg Господњи подвикујући и трубећи у трубе.
16. А кад ковчеg Господњи улажаше у gрад Давидов, Михала кћи Саулова gледајући с прозора видје цара Давида gдје скаче и иgра пред Господом, и подруgну му се у срцу својем.
17. А кад донесоше ковчеg Господњи, намјестише gа на њеgово мјесто у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
18. Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне блаgослови народ у име Господа над војскама.
19. И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, свакоме по један хљеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.
20. И Давид се врати да блаgослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиде на сусрет Давиду, и рече: како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуgа својих, као што се откривају никаки људи!
21. А Давид рече Михали: пред Господом, који ме је изабрао преко оца твојеgа и преко свеgа дома њеgова, те ми заповједио да будем вођ народу Господњему, Израиљу, иgрао сам, и иgраћу пред Господом.
22. И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које gовориш.
23. И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.