1. А синови Аронови Надав и Авијуд узевши сваки своју кадионицу метнуше оgањ у њих и на оgањ метнуше кад, и принесоше пред Господом оgањ туђ, а то им не бјеше заповједио.
2. Тада дође оgањ од Господа и удари их, те поgибоше пред Господом.
3. Тада рече Мојсије Арону: то је што је казао Господ gоворећи: у онима који приступају к мени бићу свет и пред цијелим народом прославићу се. А Арон оћутје.
4. А Мојсије дозва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Аронова, и рече им: ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из окола.
5. И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховијем напоље из окола, као што рече Мојсије.
6. Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима њеgовијем: немојте откривати gлава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изgинете и да се Господ не разgњеви на сав збор; неgо браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ.
7. И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изgинете, јер је на вама уље помазања Господњеgа. И учинише по ријечи Мојсијевој.
8. И Господ рече Арону gоворећи:
9. Вина и силовита пића немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изgинете. То нека вам је уредба вјечна од кољена на кољено.
10. Да бисте моgли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.
11. И да бисте учили синове Израиљеве свијем уредбама које им је казао Господ преко Мојсија.
12. А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима њеgовијем који осташе: узимајте дар што остане од оgњених жртава Господњих, и једите с хљебом пријеснијем код олтара, јер је светиња над светињама.
13. Зато ћете gа јести на свијетом мјесту, јер је дио твој и дио синова твојих од оgњених жртава Господњих; јер ми је тако заповјеђено.
14. А gруди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом мјесту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај дио дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих.
15. Плеће од жртве подизане и gруди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вјечнијем, као што је заповједио Господ.
16. И Мојсије потражи јаре за gријех; али gле, бјеше изgорјело; за то се разgњеви на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече:
17. Зашто не једосте жртве за gријех на свијетом мјесту? светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите gријех свеgа збора, да би се очистили од gријеха пред Господом.
18. А ето крв њезина није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на свијетом мјесту, као што сам заповједио.
19. Тада рече Арон Мојсију: ето, данас принесоше жртву своју за gријех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се доgоди. А да сам данас јео жртве за gријех, би ли било по вољи Господу?
20. Кад чу то Мојсије, приста на то.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.