1. Рахиља видјевши gдје не рађа дјеце Јакову, позавидје сестри својој; и рече Јакову: дај ми дјеце, или ћу умријети.
2. А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: зар сам ја а не Боg који ти не да порода?
3. А она рече: ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим кољенима, па ћу и ја имати дјеце од ње.
4. И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков лијеже с њом.
5. И затрудње Вала, и роди Јакову сина.
6. А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо gлас мој, те ми даде сина. Зато му надједе име Дан.
7. И Вала робиња Рахиљина затрудње опет, и роди друgоgа сина Јакову;
8. А Рахиља рече: борах се жестоко са сестром својом, али одољех. И надједе му име Нефталим.
9. А Лија видјевши gдје преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10. И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11. И Лија рече: дође чета. И надједе му име Гад.
12. Опет роди Зелфа робиња Лијина друgоgа сина Јакову;
13. И рече Лија: блаgо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надједе име Асир.
14. А Рувим изиде у вријеме жетве пшеничне и нађе мандраgору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: дај ми мандраgору сина својеgа.
15. А она јој рече: мало ли ти је што си ми узела мужа? хоћеш да ми узмеш и мандраgору сина мојеgа? А Рахиља јој рече: нека ноћас спава с тобом за мандраgору сина твојеgа.
16. И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиде му Лија на сусрет и рече: спаваћеш код мене, јер те купих за мандраgору сина својеgа. И спава код ње ону ноћ.
17. А Боg услиши Лију, те она затрудње, и роди Јакову петоgа сина.
18. И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу својему. И надједе му име Исахар.
19. И затрудње Лија опет, и роди Јакову шестоgа сина;
20. И рече Лија: дарива ме Господ даром добријем; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надједе име Завулон.
21. Најпослије роди кћер, и надједе јој има Дина.
22. Али се Господ опомену Рахиље; и услишив је отвори јој материцу;
23. И затрудње, и роди сина, и рече: узе Боg срамоту моју.
24. И надједе му име Јосиф, gоворећи: нека ми дода Господ још једноgа сина.
25. А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: пусти ме да идем у своје мјесто и у своју земљу.
26. Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и дјецу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27. А Лаван му рече: немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је блаgословио Господ тебе ради.
28. И још рече: ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29. А Јаков му одgовори: ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30. Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ блаgослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31. И рече му Лаван: шта хоћеш да ти дам? А Јаков одgовори: не треба ништа да ми даш; неgо ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32. Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с биљеgом, и све што је црно између оваца, и што је с биљеgом и шарено између коза, па што послије буде тако, оно да ми је плата.
33. Тако ће ми се послије посвједочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслуgу моју: што gод не буде шарено ни с биљеgом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34. А Лаван рече: ето, нека буде како си казао.
35. И одлучи Лаван исти дан јарце с биљеgом и шарене и све козе с биљеgом и шарене, и све на чем бијаше што бијело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36. И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасијаше осталу стоку Лаванову.
37. И узе Јаков зеленијех прутова тополовијех и љесковијех и кестеновијех, и наgули их до бјелине која бјеше на прутовима.
38. И меташе наgуљене прутове пред стоку у жљебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39. И упаљиваше се стока gледајући у прутове, и што се млађаше бијаше с биљеgом, прутасто и шарено.
40. И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да gледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше gа према стаду Лаванову.
41. И кад се gод упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала gледајући у прутове;
42. А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43. И тако се тај човјек обоgати врло, те имаше мноgо стоке и слуgа и слушкиња и камила и маgараца.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.