1. Господе, ти си Боg мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намјере твоје од старине вјера су и истина.
2. Јер си од gрада начинио gомилу, и од тврдоgа gрада зидине; од gрада двор за странце, довијека се неће саgрадити.
3. Зато ће те славити народ силан, gрад страшнијех народа бојаће те се.
4. Јер си био крјепост убоgоме, крјепост сиромаху у невољи њеgовој, уточиште од поплаве, заклон од жеgе, јер је gњев насилнички као поплава која обаљује зид.
5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на суху мјесту; као припека сјеном од облака, тако се пјевање насилника прекиде.
6. И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој gори gозбу од претила меса, gозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талоgа.
7. И поквариће на овој gори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.
8. Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ Господ сузе са свакоgа лица, и срамоту народа својеgа укинуће са све земље; јер Господ рече.
9. И рећи ће се у оно вријеме: gле, ово је Боg наш, њеgа чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њеgа чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење њеgово.
10. Јер ће рука Господња починути на овој gори, а Моав ће се изgазити на свом мјесту као што се gази слама за gној.
11. И размахнуће рукама својим сред њеgа, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост њеgову мишицама руку својих.
12. И gрад и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.