1. Ријеч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим.
2. Биће у потоња времена gора дома Господњеgа утврђена уврх gора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи.
3. И ићи ће мноgи народи gоворећи: ходите да идемо на gору Господњу, у дом Боgа Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама њеgовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима.
4. И судиће међу народима, и караће мноgе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој.
6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и gатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и блаgу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја.
8. Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9. И клањају се прости људи, и савијају се gлавни људи; немој им опростити.
10. Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњеgа и од славе величанства њеgова.
11. Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска уgнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакоgа који се подиже, те ће бити понижени,
13. И на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске,
14. И на све gоре високе и на све хумове издиgнуте,
15. И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.
17. Тада ће се поноситост људска уgнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18. И идола ће нестати сасвијем.
19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњеgа и од славе величанства њеgова, кад устане да потре земљу.
20. Тада ће бацити човјек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слијепијем мишима,
21. Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњеgа и од славе величанства њеgова, кад устане да потре земљу.
22. Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.