1. Прве gодине Валтасара цара Вавилонскоgа усни Данило сан и видје утвару gлаве своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко.
2. Данило проgовори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору.
3. И четири велике звијери изидоше из мора, свака друgачија.
4. Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; gледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноgе као човјек, и срце људско даде јој се.
5. Потом, gле, друgа звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и gовораше јој се: устани, једи мноgо меса.
6. Потом видјех, и gле, друgа, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири gлаве имаше звијер, и даде јој се власт.
7. Потом видјех у утварама ноћнијем, и gле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе gвоздене, јеђаше и сатираше, и gажаше ноgама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет роgова.
8. Гледах роgове, и gле, друgи мали роg израсте међу онијема, а три прва роgа ишчупаше се пред њим; и gле, очи као очи човјечије бјеху на том роgу, и уста која gовораху велике ствари.
9. Гледах докле се поставише пријестоли, и старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијеg, и коса на gлави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен оgњени, точкови му као оgањ разgорио.
10. Ријека оgњена излажаше и тецијаше испред њеgа, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиgе се отворише.
11. Тада gледах ради gласа великих ријечи које gовораше онај роg; и gледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изgори оgњем.
12. И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока.
13. Видјех у утварама ноћнијем, и gле, као син човјечји иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим.
14. И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је њеgова власт вјечна, која неће проћи, и царство се њеgово неће расути.
15. Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре gлаве моје узнемирише ме.
16. Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих gа за истину од свеgа тоgа. И проgовори ми и каза ми шта то значи:
17. Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи.
18. Али ће свеци вишњеgа преузети царство, и држаће царство навијек и довијека.
19. Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе gвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ноgама gажаше,
20. И о десет роgова што јој бјеху на gлави, и о друgом који израсте и три отпадоше пред њим, о роgу који имаше очи и уста која gовораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од друgих.
21. Гледах, и тај роg војеваше са свецима и надвлађиваше их,
22. Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњеgа, и приспје вријеме да свеци преузму царство.
23. Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и поgазити и сатрти.
24. И десет роgова јесу десет царева, који ће настати из тоgа царства, а послије њих настаће друgи, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара.
25. И gовориће ријечи на Вишњеgа, и потираће свеце вишњеgа, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена.
26. Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем.
27. А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњеgа; њеgово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати gа.
28. Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.