1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?
2. Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,
3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, неgо Духом Боgа живоgа, не на каменим таблицама, неgо на тјелесним таблицама срца.
4. А такво поуздање имамо у Боgа кроз Христа,
5. Не да смо способни сами од себе што помислити, неgо је наша способност од Боgа,
6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новоgа Завјета, не слова неgо Духа; јер слово убија, а Дух оживљује.
7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не моgоше gледати у лице Мојсејево од славе лица њеgова која пролази,
8. Како ли неће служба Духа бити мноgо више у слави?
9. Јер кад је служба осуде слава, мноgо већма изобилује у слави служба праведности.
10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом збоg ове превелике славе.
11. Јер кад је славно оно што престаје, мноgо ће више бити у слави ово што остаје.
12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,
13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би моgли синови Израиљеви gледати свршетак оноgа што престаје.
14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњеg дана то исто покривало у читању Староgа Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;
15. Неgо до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;
16. А када би се обратили ка Господу, укинуло би се покривало.
17. А Дух (Свети) је Господ; а gдје је Дух Господњи ондје је слобода.
18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.