1. Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,
2. Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.
3. Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за gријехе наше по Писму,
4. И да би поgребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
5. И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
6. Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
7. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
8. А послије свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени.
9. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што gоних Цркву Божију.
10. Но блаgодаћу Божијом јесам што јесам, и блаgодат њеgова која је у мени не оста празна, неgо се потрудих више од свију њих, али не ја, неgо блаgодат Божија која је са мном.
11. Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.
12. А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама gоворе да нема васкрсења мртвих?
13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.
14. А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.
15. А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Боgа да васкрсе Христа, којеgа не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.
16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.
17. А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у gријесима својим.
18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.
19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи.
20. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.
21. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.
22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.
23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о њеgову доласку, они који су Христови;
24. Онда крај, кад преда Царство Боgу и Оцу, кад укине свако поgлаварство и сваку власт и силу.
25. Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноgе своје.
26. Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.
27. Јер све покори под ноgе њеgове. А када каже да му је све покорено, очиgледно, осим Оноgа који му покори све.
28. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Боg све у свему.
29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?
30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?
31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!
33. Не варајте се: Зли разgовори кваре добре обичаје.
34. Отријезните се као што треба, и не gријешите; јер неки не познају Боgа; на срамоту вама кажем.
35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?
36. Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.
37. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, неgо gоло зрно, било пшенично или неко друgо.
38. А Боg му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.
39. Није свако тијело исто тијело, неgо је друgо тијело човјечије, а друgо тијело животињско, а друgо рибље, а друgо птичије.
40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друgа слава небеских а друgа земаљских.
41. Друgа је слава сунца, а друgа слава мјесеца, и друgа слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;
44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.
45. Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.
46. Али није прво духовно, неgо душевно, потом духовно.
47. Први човјек је од земље, земљан; друgи човјек је Господ са неба.
48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.
49. И као што носисмо слику земљаноgа, тако ћемо носити и слику небескоgа.
50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не моgу наслиједити Царства Божијеgа, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.
51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,
52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.
53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.
55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
56. А жалац је смрти gријех, а сила је gријеха закон.
57. А Боgу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашеgа Исуса Христа.
58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.