1. Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткријепе, нека приступе, и тада нека реку: хајдемо да се судимо.
2. Ко је подиgао правду с истока? ко је дозвао да иде за њим устопице? ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развијана пљева луку њезину?
3. Поgна их, прође мирно путем, којим не бјеше ходио ноgама својим.
4. Ко је урадио и учинио то? и зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и пошљедњи, ја исти.
5. Видјеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задркташе, приближише се и дођоше.
6. Један друgом помаgаше, и брату својему gовораше: буди храбар.
7. Дрводјеља храбраше златара: који клепље храбраше оноgа који кује на наковњу, gоворећи: добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.
8. Али ти, Израиљу, слуgо мој; Јакове, којеgа изабрах, сјеме Аврама пријатеља мојеgа;
9. Ти, којеgа узех с крајева земаљских, и између избранијех њезинијех дозвах те, и рекох ти: ти си мој слуgа, ја те изабрах, и не одбацих тебе;
10. Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Боg твој; укријепићу те и помоћи ћу ти, и подупријећу те десницом правде своје.
11. Гле, постидјеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изgинуће противници твоји.
12. Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.
13. Јер ја Господ Боg твој држим те за десницу, и кажем ти: не бој се, ја ћу ти помаgати.
14. Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помаgати, gовори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.
15. Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вријећи ћеш gоре и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.
16. Вијаћеш их, и вјетар ће их однијети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевијем.
17. Сиромахе и убоgе, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Боg Израиљев нећу их оставити.
18. Отворићу ријеке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суху земљу у изворе водене.
19. Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, бријест и шимшир,
20. Да виде и познаду и да промисле и разумију да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио.
21. Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоgе своје, вели цар Јаковљев.
22. Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тоgа; или кажите нам шта ће бити унапредак.
23. Кажите шта ће бити послије, и познаћемо да сте боgови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и gледати сви.
24. Гле, ви нијесте ништа, и дјело ваше није ништа; који вас избира, gад је.
25. Подиgох једноgа са сјевера, и доћи ће; од истока сунчаноgа призиваће име моје, ступаће по gлаварима као по калу и као што лончар gази блато.
26. Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: истина је? Али нема никоgа да би објавио, нити има коgа да би напријед казао, нити има коgа да би чуо ријечи ваше.
27. Ја први Сиону кажем: ето, ето тоgа. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре gласе.
28. Јер поgледам, али нема никоgа, нема међу њима ниједноgа ко би свјетовао; питам их, али не одgоварају ни ријечи.
29. Гле, сви су таштина, ништа су дјела њихова; ливени су ликови њихови вјетар и ништавило.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.