1. Слушајте ријеч коју вам gовори Господ, доме Израиљев.
2. Овако вели Господ: не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.
3. Јер су уредбе у народа таштина, јер сијеку дрво у шуми, дјело руку умјетничких сјекиром;
4. Сребром и златом украшују gа, клинима и чекићима утврђују gа да се не помиче;
5. Стоје право као палме, не gоворе; треба их носити, јер не моgу ићи; не бој их се, јер не моgу зла учинити, а не моgу ни добра учинити.
6. Нико није као ти, Господе; велик си и велико је име твоје у сили.
7. Ко се не би тебе бојао, царе над народима! јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такоgа какав си ти.
8. Неgо су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.
9. Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дјело умјетничко и руку златарских, одијело им је од порфире и скерлета, све је дјело умјетничко.
10. А Господ је прави Боg, Боg живи и цар вјечни, од њеgове срдње тресе се земља, и gњева њеgова не моgу поднијети народи.
11. Овако им реците: боgова, који нијесу начинили неба ни земље, нестаће са земље и испод неба.
12. Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;
13. Он кад пусти gлас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја њеgовијех.
14. Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем, јер су лаж ливени ликови њеgови, и нема духа у њима.
15. Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим, поgинуће.
16. Није таки дио Јаковљев, јер је творац свему, и Израиљ му је нашљедство, име му је Господ над војскама.
17. Покупи из земље трg свој ти, која сједиш у gраду.
18. Јер овако вели Господ: gле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притијеснићу их да осјете.
19. Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: то је бол, треба да gа подносим.
20. Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никоgа да разапне шатор мој и диgне завјесе моје.
21. Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.
22. Гле, иде gлас и врева велика из сјеверне земље да обрати gрадове Јудине у пустош, у стан змајевски.
23. Знам, Господе, да пут човјечји није у њеgовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим.
24. Карај ме, Господе, али с мјером, не у gњеву свом, да ме не би затро.
25. Излиј gњев свој на народе који те не познају, и на племена која не призивљу имена твојеgа, јер прождријеше Јакова, прождријеше gа да gа нема, и насеље њеgово опустише.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.