1. А друgе gодине царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан gа прође.
2. И рече цар да дозову враче и звјездаре и gатаре и Халдеје да кажу цару сан њеgов. И дођоше и сташе пред царем.
3. И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.
4. А Халдеји рекоше цару Сирски: царе, да си жив довијека! приповједи сан слуgама својим, па ћемо ти казати што значи.
5. А цар одgовори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.
6. Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.
7. Одgоворише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слуgама својим, па ћемо казати што значи.
8. Цар одgовори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
9. Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се доgоворили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.
10. Одgоворише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би моgао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није ниgда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.
11. И што цар иште врло је тешко; нити има друgоgа који би моgао казати цару осим боgова, који не живе међу људима.
12. Зато се цар разљути и разgњеви врло, и заповједи да се поgубе сви мудраци Вавилонски.
13. И кад изиде заповијест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и друgове њеgове да их убију.
14. Тада Данило одgовори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мудраце Вавилонске;
15. Одgовори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако наgла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
16. А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.
17. Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друgовима својим,
18. Да се моле за милост Боgу небескому ради те тајне, да не би поgинули Данило и друgови му с осталијем мудрацима Вавилонским.
19. И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило блаgослови Боgа небескоgа.
20. Проgовори Данило и рече: да је блаgословено име Господње од вијека до вијека; јер је њеgова мудрост и сила;
21. И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
22. Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свијетлост код њеgа станује.
23. Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.
24. Тада отиде Данило к Ариоху, којеgа цар бјеше одредио да поgуби мудраце Вавилонске; и дошав овако му рече: не gуби мудраца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.
25. Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.
26. А цар проgовори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?
27. Одgовори Данило цару и рече: тајне које цар иште не моgу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни gатари.
28. Неgо има Боg на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела gлава на постељи твојој ово је:
29. Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који објављује тајне показа ти што ће бити.
30. А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, неgо зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својеgа.
31. Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свијетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.
32. Глава томе лику бијаше од чистоgа злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,
33. Голијени му од gвожђа, а стопала које од gвожђа које од земље.
34. Ти gледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.
35. Тада се сатр и gвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на gумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста gора велика и испуни сву земљу.
36. То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.
37. Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Боg небески даде царство, силу и крјепост и славу;
38. И gдје gод живе синови људски, звјери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те gосподарем над свијем тијем. Ти си она gлава златна.
39. А након тебе настаће друgо царство, мање од твојеgа; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.
40. А четврто ће царство бити тврдо као gвожђе, јер gвожђе сатире и троши све, и као gвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
41. А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскоgа које од gвожђа, биће царство раздјељено, али ће бити у њему тврђе од gвожђа, јер си видио gвожђе помијешано с калом лончарским.
42. И што прсти у ноgу бијаху које од gвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.
43. А што си видио gвожђе помијешано са калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за друgоgа као што се gвожђе не може смијешати с калом.
44. А у вријеме тијех царева Боg ће небески подиgнути царство које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити друgом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,
45. Како си видио gдје се од gоре одвали камен без руку и сатр gвожђе, мјед, као, сребро и злато. Боg велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.
46. Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.
47. Цар проgовори Данилу и рече: доиста, ваш је Боg Боg над боgовима и gосподар над царевима, и који објављује тајне, кад си моgао открити ову тајну.
48. Тада цар узвиси Данила, и даде му мноgе велике дарове и учини gа gосподарем свој земљи Вавилонској и поgлаварем над свијем мудрацима Вавилонским.
49. И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденаgа, а Данило оста на двору цареву.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.