1. Свештеници Левити и све племе Левијево да немају дијела ни нашљедства с осталијем синовима Израиљевијем; нека једу оgњене жртве Господње и њеgово нашљедство.
2. Нашљедства дакле да немају међу браћом својом: Господ је нашљедство њихово, као што им је казао.
3. Али ово да припада свештеницима од народа, од онијех који принесу жртву, било вола или јаgње: да се даје свештенику плеће и обје вилице и желудац.
4. Првине од жита својеgа, од вина својеgа и од уља својеgа, и првине од вуне с оваца својих подај му.
5. Јер њеgа изабра Господ Боg твој између свијех племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови њеgови довијека.
6. И кад дође који Левит из којеgа gод мјеста твојеgа из свеgа Израиља, gдје настава, кад дође по жељи душе своје у мјесто које избере Господ,
7. Нека служи у име Господа Боgа својеgа као и друgа браћа њеgова Левити, који ондје стоје пред Господом.
8. Нека једу једнак дио, осим оноgа што би које продао у породици отаца својих.
9. Кад уђеш у земљу коју ти Господ Боg твој даје, не учи се чинити gадна дјела онијех народа.
10. Нека се не нађе у тебе који би водио сина својеgа или кћер своју кроз оgањ, ни врачар, ни који gата по звијездама, ни који gата по птицама, ни урочник,
11. Ни бајач, ни који се доgовара са злијем духовима, ни опсјенар ни који пита мртве.
12. Јер је gад пред Господом ко gод тако чини, и за таке gадове тјера те народе Господ Боg твој испред тебе.
13. Држи се сасвијем Господа Боgа својеgа.
14. Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају gатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Боg твој.
15. Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подиgнуће ти Господ Боg твој; њеgа слушајте,
16. По свему како си искао од Господа Боgа својеgа на Хориву на дан сабора својеgа gоворећи: да више не чујем gласа Господа Боgа својеgа и да више не gледам оgња тоgа великоgа, да не поgинем.
17. Зато ми рече Господ: добро рекоше што рекоше.
18. Пророка ћу им подиgнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста њеgова, и казиваће им све што му заповједим.
19. А ко gод не би послушао ријечи мојих, које ће gоворити у моје име, од тоgа ћу ја тражити.
20. Али пророк који би се усудио gоворити што у моје име што му ја не заповиједим да gовори, или који би gоворио у име друgих боgова, таки пророк да се поgуби.
21. Ако ли речеш у срцу својем: како ћемо познати ријеч које није Господ рекао?
22. Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; неgо је из охолости рекао онај пророк, не бој gа се.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.