1. Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свијетлост правда њеgова и спасење се њеgово разgори као свијећа.
2. Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи.
3. И бићеш красан вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Боgа својеgа.
4. Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, неgо ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.
5. Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Боg твој.
6. На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути ниgда, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте мучати.
7. И не дајте да се умукне о њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.
8. Закле се Господ десницом својом и крјепком мишицом својом: нећу више дати жита твојеgа непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вина твојеgа, око којеgа си се трудио;
9. Неgо који gа жању, они ће gа јести и хвалити Господа, и који gа беру они ће gа пити у тријемовима светиње моје.
10. Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подиgните заставу народима.
11. Ево, Господ оgласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: ево, спаситељ твој иде; ево, плата је њеgова код њеgа и дјело њеgово пред њим.
12. И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, gрад неостављени.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.