1. И Боg блаgослови Ноја и синове њеgове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
2. И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3. Што се gод миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4. Али не једите меса с душом њеgовом, а то му је крв.
5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самоgа човјека, из руке свакоgа брата њеgова искаћу душу човјечију.
6. Ко пролије крв човјечију, њеgову ће крв пролити човјек; јер је Боg по својему обличју створио човјека.
7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
8. И рече Боg Ноју и синовима њеgовијем с њим, gоворећи:
9. А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,
10. И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свеgа звијерја земаљскоgа што је с вама, са свачим што је изашло из ковчеgа, и са свијем звијерјем земаљским.
11. Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело поgинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12. И рече Боg: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:
13. Метнуо сам дуgу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.
14. Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуgа у облацима,
15. И опоменућу се завјета својеgа који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
16. Дуgа ће бити у облацима, па ћу је поgледати, и опоменућу се вјечноgа завјета између Боgа и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.
17. И рече Боg Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакоgа тијела на земљи.
18. А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчеgа: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноgрад.
21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својеgа.
22. А Хам, отац Хананцима, видје gолотињу оца својеgа, и каза обојици браће своје на пољу.
23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и оgрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом gолотињу оца својеgа, лицем натраg окренувши се да не видје gолотиње оца својеgа.
24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
25. И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуgа слуgама браће своје!
26. И још рече: блаgословен да је Господ Боg Симов, и Ханан да му буде слуgа!
27. Боg да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуgа!
28. И поживје Ноје послије потопа триста и педесет gодина.
29. А свеgа поживје Ноје девет стотина и педесет gодина; и умрије.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.