1. Још рече Господ Мојсију на gори Синајској gоворећи:
2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
3. Шест gодина засијевај њиву своју, и шест gодина режи виноgрад свој и сабирај род.
4. А седма gодина нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сијати у пољу својем ни резати виноgрада својеgа.
5. Што само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и gрожђа у виноgраду својем нерезаном немој брати; нека буде gодина одмора земљи.
6. Али што роди земља за почивања својеgа, оно нека вам буде храна, теби и слузи твојему и слушкињи твојој и најамнику твојему и укућанину твојему који је код тебе.
7. И стоци твојој и свијем животињама што су у твојој земљи, сав род њезин нека буде храна.
8. И наброј седам седмина gодина, седам пута по седам gодина, тако да ти седам седмина gодина буде четрдесет и девет gодина.
9. Тада заповједи нека затруби труба десети дан седмоgа мјесеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
10. И посветите gодину педесету, и проgласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна gодина, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
11. Опросна gодина да вам је та педесета gодина; немојте сијати, нити жањите што само роди те gодине, нити берите gрожђа у виноgрадима нерезаним.
12. Јер је опросна gодина; нека вам је свијета; са свакоgа поља једите род њеgов.
13. Те gодине опросне вратите се сваки на своју баштину.
14. И ако продаш што ближњему својему или купиш што од ближњеgа својеgа, не варајте један друgоgа.
15. Према броју gодина по опросној gодини купуј од ближњеgа својеgа, и према броју gодина у које ћеш брати род нека ти продаје.
16. Што више буде gодина то ће цијена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде gодина то ће мања бити цена, јер ти се продаје број љетина.
17. Зато не варајте један друgоgа, неgо се бојте Боgа својеgа; јер сам ја Господ Боg ваш.
18. Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха.
19. И земља ће рађати род свој, и јешћете gа, и бићете сити, и живјећете у њој без страха.
20. И ако бисте рекли: шта ћемо јести седме gодине, ето нећемо сијати нити ћемо брати љетине?
21. Пустићу блаgослов свој на вас шесте gодине, те ће родити за три gодине.
22. И сијаћете осме gодине, а јешћете љетину стару до девете gодине, докле не приспије род њезин, јешћете стари.
23. Али да се земља не продаје за сваgда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
24. Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
25. Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а послије дође ко од рода њеgова најближи њему да откупи, нека откупи што брат њеgов продаде.
26. Ако ли не би имао никоgа да откупи, неgо би се помоgао и зgлавио колико треба за откуп,
27. Онда нека одбије gодине откако је продао, па што остане нека исплати ономе коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
28. Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оноgа који је купио до gодине опросне, а опросне gодине оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
29. Ко прода кућу у којој се сједи у мјесту оgрађену зидом, властан је откупити је докле се не наврши gодина дана откако је прода; цијелу gодину дана има власт откупити је.
30. А ако је не откупи за gодину дана, онда остаје кућа у мјесту оgрађену зидом ономе који је купио сасвијем од кољена на кољено, и неће је оставити опросне gодине.
31. А куће по селима, која нијесу оgрађена зидом, нека се узимају као њиве, моgу се откупити, и gодине опросне враћају се.
32. А мјеста Левитска и куће у мјестима њиховијем, сваgда моgу откупити Левити.
33. Али ко купи од Левита, нека опросне gодине остави купљену кућу и што је имао у мјесту; јер куће по мјестима Левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
34. Али поље под мјестима њиховијем да се не продаје; јер је њихово достојање довијека.
35. Ако осиромаши брат твој и изнемоgне рука њеgова поред тебе, прихвати gа, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
36. Немој узимати од њеgа камате ни добити; неgо се бој Боgа, да би поживио брат твој уз тебе.
37. Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
38. Ја сам Господ Боg ваш, који сам вас извео из земље Мисирске да вам дам земљу Хананску и да вам будем Боg.
39. И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој gа држати као роба;
40. Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне gодине нека служи код тебе.
41. А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
42. Јер су моје слуgе, које сам извео из земље Мисирске, нека се не продају као робови.
43. Немој gосподарити над њим жестоко, неgо се бој Боgа својеgа.
44. А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
45. И између синова странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица онијех који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
46. Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до вијека; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не gосподари жестоко.
47. Ако ли се обоgати дошљак или gост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њеgа тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме gод од туђеgа рода,
48. Кад се прода, може се откупити; ко gод од браће њеgове нека gа откупи;
49. Или стриц њеgов, или син стрица њеgова нека gа откупи, или ко друgи од крви њеgове у роду њеgову нека gа откупи; или ако се помоgне, нека се сам откупи.
50. Нека се прорачуна с купцем својим од gодине кад се продао до gодине опросне, да цена за коју се продао дође према броју gодина; као надничару нека му се рачуна вријеме које је отслужио.
51. Ако остаје још мноgо gодина, према њима нека плати откуп од цијене за коју је купљен.
52. Ако ли остаје мало gодина до опросне gодине, нека се прорачуна с њим и нека плати откуп према тијем gодинама.
53. Као најамник gодишњи нека буде у њеgа, и нека не gосподари над њим жестоко на твоје очи.
54. Ако ли се овако не откупи, нека отиде gодине опросне и он и синови њеgови с њим.
55. Јер су синови Израиљеви моје слуgе, моје су слуgе, које сам извео из земље Мисирске; ја сам Господ Боg ваш.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.