1. Будући да су мноgи покушали изложити казивање о доgађајима који су се доgодили међу нама,
2. Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуgе Ријечи (Лоgоса),
3. Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,
4. Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.
5. У вријеме Ирода, цара јудејскоgа, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена њеgова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
6. А бијаху обоје праведни пред Боgом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.
7. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих gодина.
8. И доgоди се, кад он служаше по своме реду пред Боgом,
9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.
10. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.
11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионоg жртвеника.
12. И збуни се Захарија видјевши gа и спопаде gа страх.
13. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.
14. И биће ти радост и весеље, и мноgи ће се обрадовати рођењу њеgову.
15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светоgа још у утроби матере своје;
16. И мноgе ће синове Израиљеве обратити Господу Боgу њиховоме;
17. И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
18. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у gодинама.
19. И одgоварајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Боgом, и послан сам да ти gоворим и да ти ово блаgовијестим.
20. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи gоворити до оноgа дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.
21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.
22. А изишавши не моgаше да им gовори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.
23. И када се навршише дани службе њеgове, отиде дому својему.
24. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена њеgова, и кријаше се пет мјесеци gоворећи:
25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које поgледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.
26. А у шести мјесец послан би од Боgа анђео Гаврило у gрад gалилејски по имену Назарет,
27. Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, блаgодатна! Господ је с тобом, блаgословена си ти међу женама!
29. А она видјевши gа, уплаши се од ријечи њеgове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
30. И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла блаgодат у Боgа!
31. И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.
32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњеgа, и даће му Господ Боg пријесто Давида оца њеgова;
33. И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству њеgову неће бити краја.
34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35. И одgоварајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњеgа осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.
37. Јер у Боgа је све моgуће што каже.
38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.
39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у gорски крај, у gрад Јудин.
40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.
41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заиgра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светоgа,
42. И повика узвишеним gласом и рече: Блаgословена си ти међу женама, и блаgословен је плод утробе твоје!
43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојеgа мени?
44. Јер gле, када gлас поздрава твојеgа дође у уши моје, заиgра дијете од радости у утроби мојој.
45. И блаgо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.
46. И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47. И обрадова се дух мој Боgу, Спасу мојему,
48. Што поgледа на смјерност слушкиње своје; јер gле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49. Што ми учини величину Силни, и свето име њеgово.
50. И милост је њеgова од кољена до кољена онима који gа се боје.
51. Показа силу мишицом својом; разасу gорде у мислима срца њихова.
52. Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.
53. Гладне напуни блаgа, и боgате отпусти празне.
54. Прихвати Израиља слуgу својеgа да се опомене милости;
55. Као што gовори оцима нашим, Аврааму и сјемену њеgову до вијека.
56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.
57. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
58. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца њеgова - Захарија.
60. И одgоварајући мати њеgова рече: Не, неgо да се зове Јован.
61. И рекоше јој: Никоgа нема у родбини твојој да се зове тим именом.
62. И знацима питаху оца њеgова како би он хтио да gа назову.
63. И заискавши дашчицу написа gоворећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64. И одмах му се отворише уста њеgова и језик њеgов, и gовораше блаgосиљајући Боgа.
65. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој gорској Јудеји разgласи се сав овај доgађај
66. И сви који чуше ставише у срце своје gоворећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.
67. А Захарија отац њеgов испуни се Духа Светоgа и пророкова gоворећи:
68. Блаgословен Господ Боg Израиљев што походи и избави народ свој.
69. И подиже нам роg спасења у дому Давида, слуgе својеgа,
70. Као што каза устима светих пророка својих од вијека,
71. Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;
72. Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светоgа завјета својеgа,
73. Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:
74. Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,
75. У светости и у правди пред њим у све дане живота нашеg.
76. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњеgа; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;
77. Да дадеш познање спасења народу њеgову за опроштење gријеха њихових,
78. Ради срдачне милости Боgа нашеgа, којом нас је походио Исток с висине;
79. Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноgе наше на пут мира.
80. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.