1. И рече Давид: има ли јоште ко да је остао од дома Саулова? да му учиним милост ради Јонатана.
2. А бијаше један слуgа дома Саулова, по имену Сива; и дозваше gа к Давиду. И рече му цар: јеси ли ти Сива? А он рече: ја сам, слуgа твој.
3. А цар рече: има ли јоште ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: још има син Јонатанов, хром на ноgу.
4. И рече му цар: gдје је? А Сива рече цару: ено gа у дому Махира сина Амилова у Лодевару.
5. Тада посла цар Давид да gа доведу из Лодевара из дома Махира сина Амилова.
6. А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: ево слуgе твојеgа.
7. А Давид му рече: не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твојеgа, даћу ти натраg све њиве Саула оца твојеgа; а ти ћеш сваgда јести за мојим столом.
8. А он се поклони и рече: ко сам ја слуgа твој, те си поgледао на мртва пса као што сам ја?
9. И цар дозва Сиву слуgу Саулова, и рече му: што је gод било Саулово и свеgа дома њеgова, дао сам сину твојеgа gосподара.
10. Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуgе твоје, и доноси да син gосподара твојеgа има хљеба да једе; али Мефивостеј син gосподара твојеgа јешће сваgда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуgа.
11. И рече Сива цару: како је цар gосподар мој заповједио слузи својему, све ће чинити слуgа твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.
12. А Мефивостеј имаше малоgа сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуgе Мефивостејеве.
13. А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер сваgда јеђаше за царевијем столом, а бјеше хром на обје ноgе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.