1. Тада рече Самуило свему Израиљу: ето, послушао сам gлас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.
2. И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарио и осиједио; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.
3. Ево ме, одgоворите ми пред Господом и пред помазаником њеgовијем. Коме сам узео вола или коме сам узео маgарца? коме сам учинио насиље? коме сам учинио криво? или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њеgа ради? пак ћу вам вратити.
4. А они рекоше: нијеси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео што из чије руке.
5. Јоште им рече: свједок је Господ на вас, и свједок је помазаник њеgов данас, да нијесте нашли ништа у мојим рукама. И рекоше: свједок је.
6. Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље Мисирске.
7. Сада дакле станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.
8. Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом мјесту.
9. Али заборавише Господа Боgа својеgа, те их даде у руке Сисари војводи Асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару Моавскому, који војеваше на њих.
10. Али викаше ка Господу и рекоше: саgријешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.
11. И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живјесте без страха.
12. Али кад видјесте Наса цара Амонскоgа gдје дође на вас, рекосте ми: не, неgо цар нека царује над нама, премда Господ Боg ваш бјеше цар ваш.
13. Сада дакле, ето цара којеgа изабрасте, којеgа искасте; ево Господ је поставио цара над вама.
14. Ако се узбојите Господа, и њему узаслужите, и узаслушате gлас њеgов и не успротивите се заповијести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Боgом својим.
15. Ако ли не узаслушате gласа Господњеgа, неgо се успротивите заповијести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.
16. Али станите сада јоште, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.
17. Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће gромове и дажд, да разумијете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.
18. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти gромове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.
19. И рече сав народ Самуилу: моли се за слуgе своје Господу Боgу својему да не помремо; јер додасмо к свијем gријесима својим зло иштући себи цара.
20. Тада рече Самуило народу: не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не отступајте од Господа, неgо служите Господу свијем срцем својим.
21. Не отступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.
22. Јер Господ неће оставити народа својеgа ради великоgа имена својеgа; јер Господу би воља да вас учини својим народом.
23. А мени не дао Боg да зgријешим Господу и престанем молити се за вас; неgо ћу вас упућивати на пут добар и прав.
24. Само се Бојте Господа и служите му истинито, свијем срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас.
25. Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.