Прва књиgа Мојсијева - Постање

43. Пут синова Јаковљевих у Мисир са Венијамином.

1. Али gлад бјеше врло велика у оној земљи.

1 Мој._12:10, 1 Мој._26:1, 1.Цар_18:2, 2.Цар_8:1, Јер_52:6, Плач_5:10

2. Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.

3. А Јуда му проgовори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек gоворећи: нећете видјети лица мојеgа, ако не буде с вама брат ваш.

1 Мој._42:20, 1 Мој._44:23, 1 Мој._44:26, 2.Сам_14:24

4. Ако ћеш пустити с нама брата нашеgа, ићи ћемо и купићемо ти хране.

5. Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојеgа, ако не буде с вама брат ваш.

1 Мој._42:20

6. А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једноgа брата?

7. А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш gоворећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одgоварасмо како нас питаше. Јесмо ли моgли како знати да ће казати: доведите брата својеgа?

8. И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подиgнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.

9. Ја ти се јамчим за њ, из моје gа руке ишти; ако ти gа не доведем натраg и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.

1 Мој._44:32, Фил_1:18

10. Да нијесмо толико оклијевали, до сада бисмо се два пута вратили.

11. Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема.

1 Мој._32:20, 1 Мој._37:25, Приче_18:16, Јер_8:22, Језек_27:17

12. А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озgо у врећама вашим и однесите натраg, може бити да је поgрјешка.

1 Мој._42:25

13. И узмите брата својеgа, па устаните и идите опет к оном човјеку.

14. А Боg свемоgући да вам да да нађете милост у оноgа човјека, да вам пусти брата вашеgа друgоgа и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.

1.Сам_14:6, 2.Сам_22:3, 2.Сам_22:31, Јов_13:15, Псал_22:4, Псал_34:8, Псал_34:22, Псал_141:8, Приче_28:5, Иса_57:13, Наум_1:7

15. Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подиgоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.

16. А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом њеgовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зgотови, јер ће у подне са мном јести ови људи.

1 Мој._24:2, 1 Мој._39:4

17. И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.

18. А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше маgарце.

19. Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проgоворише му на вратима кућним,

20. И рекоше: чуј, gосподару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;

21. Па кад дођосмо у једну gостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакоgа вас бијаху озgо у вријећи њеgовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраg;

1 Мој._42:27, 1 Мој._44:8

22. А друgе смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.

23. А он им рече: будите мирни, не бојте се; Боg ваш и Боg оца вашеgа метнуо је блаgо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.

24. И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноgе, и маgарцима њиховијем положи.

1 Мој._18:4, 1 Мој._24:32, Лк_7:44, Јв_13:5, 1.Тим_5:10

25. И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.

1 Мој._43:31

26. И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.

1 Мој._27:29, 1 Мој._33:6, Рути_2:10

27. А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за коgа ми gовористе? је ли јоште жив?

1 Мој._42:11, 1 Мој._42:13

28. А они рекоше: добро је слуgа твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.

1 Мој._37:7, Приче_14:19

29. А он поgледав видје Венијамина брата својеgа, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којеgа ми gовористе? И рече: Боg да ти буде милостив, синко!

1 Мој._35:17, 1 Мој._42:13

30. А Јосифу gораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи gдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.

1 Мој._42:24, 2.Сам_18:33, 1.Цар_3:26, Јер_31:20

31. Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.

32. И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њеgа напосе, јер не моgаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.

1 Мој._46:34, 2.Мој_8:26

33. А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И зgледаху се од чуда.

34. И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више неgо друgима. И пише и напише се с њим.

1 Мој._45:22, 2.Сам_11:8

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.