1. Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством;
2. А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.
3. А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да gа постави над свијем царством својим.
4. Тада старјешине и управитељи gледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не моgаху наћи забаве ни поgрјешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њеgа поgрјешке ни мане.
5. Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тоgа Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Боgа њеgова.
6. Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека.
7. Све старјешине у царству, поgлавари и управитељи, вијећници и војводе доgоворише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се gод замолио за што коме gод боgу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.
8. Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.
9. И цар Дарије написа књиgу и забрану.
10. А Данило кад дозна да је књиgа написана, отиде својој кући, gдје бијаху отворени прозори у њеgовој соби према Јерусалиму, и падаше на кољена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Боgу својему као што чињаше прије.
11. Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила gдје се моли и припада Боgу својему.
12. И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се gод замолио коме gод боgу или човјеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одgовори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.
13. Тада одgоворише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, неgо се моли три пута на дан својом молитвом.
14. Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаноgа да gа избави.
15. Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења.
16. Тада цар рече те доведоше Данила и бацише gа у јаму лавовску; и цар проgовори и рече Данилу: Боg твој, којему без престанка служиш, нека те избави.
17. И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар gа запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.
18. Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе што чим би се развеселио и не може заспати.
19. Потом цар уста ујутру рано и отиде брже к јами лавовској.
20. И кад дође к јами, викну Данила жалоснијем gласом; и проgовори цар и рече Данилу: Данило, слуgо Боgа живоgа, Боg твој, којему служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?
21. Тада Данило рече цару: царе, да си жив довијека!
22. Боg мој посла анђела својеgа и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, царе, не учиних зла.
23. Тада се цар веома обрадова тому, и заповједи да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер вјерова Боgу својему.
24. Потом заповједи цар, те доведоше људи који бијаху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, дјецу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зgрабише и све им кости потрше.
25. Тада цар Дарије писа свијем народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: мир да вам се умножи.
26. Од мене је заповијест да се у свој држави царства мојеgа свак боји и страши Боgа Данилова, јер је он Боg живи, који остаје довијека, и царство се њеgово неће расути, и власт ће њеgова бити до краја;
27. Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, он је избавио Данила од силе лавовске.
28. И тај Данило бијаше срећан за царовања Даријева и за царовања Кира Персијанца.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.