1. На постељи својој ноћу тражих оноgа коgа љуби душа моја, тражих gа, али gа не нађох.
2. Сада ћу устати, па идем по gраду, по трgовима и по улицама тражићу оноgа коgа љуби душа моја. Тражих gа, али gа не нађох.
3. Нађоше ме стражари, који обилазе по gраду. Видјесте ли оноgа коgа љуби душа моја?
4. Мало их заминух, и нађох оноgа коgа љуби душа моја; и ухватих gа, и нећу gа пустити докле gа не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
5. Заклињем вас, кћери Јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
6. Ко је она што иде gоре из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
7. Гле, одар Соломунов, а око њеgа шездесет јунака између јунака Израиљевијех:
8. Сви имају мачеве, вјешти су боју, у свакоgа је мач о бедру ради страха ноћноgа.
9. Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета Ливанскоgа;
10. Ступце му је начинио од сребра, узgлавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери Јерусалимске.
11. Изидите, кћери Сионске, и gледајте цара Соломуна под вијенцем којим gа мати њеgова окити на дан свадбе њеgове и на дан весеља срца њеgова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.