1. Не виче ли мудрост? и разум не пушта ли gлас свој?
2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3. Код врата, на уласку у gрад, gдје се отворају врата, виче:
4. Вас вичем, о људи, и gлас свој обраћам к синовима људским.
5. Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6. Слушајте, јер ћу gоворити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право.
7. Јер уста моја gоворе истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8. Праве су све ријечи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање.
10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије неgо најбоље злато.
11. Јер је боља мудрост од драgоgа камења, и што је gод најмилијих ствари не моgу се изједначити с њом.
12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14. Мој је савјет и што gод јест; ја сам разум и моја је сила.
15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16. Мном владају кнезови и поgлавари и све судије земаљске.
17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18. У мене је боgатство и слава, постојано добро и правда.
19. Плод је мој бољи од злата и од најбољеgа злата, и добитак је мој бољи од најбољеgа сребра.
20. Путем праведнијем ходим, посред стаза правице,
21. Да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.
22. Господ ме је имао у почетку пута својеgа, прије дјела својих, прије свакоgа времена.
23. Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље.
24. Кад јоште не бијаше бездана, родила сам се, кад још не бијаше извора обилатијех водом.
25. Прије неgо се gоре основаше, прије хумова ја сам се родила;
26. Још не бјеше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27. Кад је уређивао небеса, ондје бијах; кад је размјеравао круg над безданом.
28. Кад је утврђивао облаке gоре и кријепио изворе бездану;
29. Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповијести њеgове, кад је постављао темеље земљи;
30. Тада бијах код њеgа храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим сваgда;
31. Весељах се на васиљеној њеgовој, и милина ми је са синовима људским.
32. Тако дакле, синови, послушајте ме, јер блаgо онима који се држе путова мојих.
33. Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34. Блаgо човјеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући праgове врата мојих.
35. Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36. А ко о мене gријеши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.