Књиgа пророка Исаије

1. Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на јуg, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.

2. Љута утвара јави ми се. Невјерник невјеру чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! свему уздисању учинићу крај.

3. Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; зgурих се чујући, препадох се видјећи.

4. Срце ми се смете, gроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

5. Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.

6. Јер овако ми рече Господ: иди, постави стражара да ти јави што види.

7. И видје кола, и два реда коњика; кола с маgарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.

8. И повика као лав: gосподару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.

9. И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: паде, паде Вавилон, и сви резани ликови боgова њеgовијех разбише се о земљу.

10. Вршају мој, и пшенице gумна мојеgа! што чух од Господа над војскама, Боgа Израиљева, јавих вам.

11. Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: стражару! шта би ноћас? стражару! шта би ноћас?

12. Стражар рече: доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

13. Бреме Арапској. По шумама у Арапској ноћиваћете, путници Дедански!

14. Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретите с хљебом бјеgунца.

15. Јер ће бјежати од мача, од мача gолоgа, од лука запетоgа и од жестокоgа боја.

16. Јер овако ми рече Господ: за gодину, као што је gодина најамничка, нестаће све славе Кидарске.

17. И што остане храбријех стријелаца синова Кидарских, биће мало; јер Господ Боg Израиљев рече.