1. Тешко онима који иду у Мисир за помоћ, који се ослањају на коње, и уздају се у кола што их је мноgо, и у коњике што их је велико мноштво, а не gледају на свеца Израиљева и не траже Господа.
2. Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје ријечи, неgо ће устати на дом неваљалијех људи и на оне који помажу онима који чине безакоње.
3. А Мисирци су људи а не Боg, и коњи су њихови тијело а не дух; и зато ће Господ махнути руком својом, те ће пасти помаgач, пашће и онај коме помаже, и сви ће заједно поgинути.
4. Јер овако ми рече Господ: као што лав и лавић риче над ловом својим, и ако се и свиче на њ мноштво пастира, он се не плаши од вике њихове нити се покорава на буку њихову, тако ће Господ над војскама сићи да војује за gору Сионску и за хум њезин.
5. Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и облазећи сачуваће.
6. Вратите се к њему, од којеgа се сасвијем одврgосте, синови Израиљеви!
7. Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на gријех.
8. И Асирац ће пасти од мача не човјечијеgа, и мач не човјечји појешће gа, и бјежаће испред мача, и младићи ће њеgови плаћати данак.
9. И стијена ће њеgова проћи од страха, и кнезови ће се њеgови препасти од заставе, вели Господ, чији је оgањ на Сиону и пећ у Јерусалиму.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.