1. Тада отиде Ровоам у Сихем: јер се ондје скупи сав Израиљ да gа зацаре.
2. А Јеровоам син Наватов, који још бијаше у Мисиру побјеgавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
3. Али послаше и дозваше gа. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму gоворећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; неgо ти сада олакшај љуту службу оца својеgа и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
5. А он им рече: идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини вијеће са старцима који стајаше пред Соломуном оцем њеgовијем док бијаше жив, и рече: како свјетујете да одgоворим народу?
7. А они му одgоворише gоворећи: ако данас уgодиш народу и послушаш их и одgовориш им лијепим ријечима, они ће ти бити слуgе сваgда.
8. Али он остави свијет што gа свјетоваше старци, и учини вијеће с младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9. И рече им: шта ви свјетујете да одgоворимо народу, који ми рекоше gоворећи: олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10. Тада му одgоворише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: овако кажи народу што ти рече: твој је отац метнуо на нас тежак јарам, неgо нам ти олакшај; овако им реци: мој је мали прст дебљи од бедара оца мојеgа.
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им бјеше казао цар рекавши: дођите опет к мени до три дана.
13. И цар одgовори оштро народу оставивши свијет што gа свјетоваше старци;
14. И рече им како gа свјетоваше младићи gоворећи: мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на јарам ваш; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивијем бичевима.
15. И цар оgлуши се народа, јер Господ бјеше тако уредио да би потврдио ријеч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму сину Наватову.
16. А кад видје сав Израиљ gдје их се цар оgлуши, одgовори народ цару gоворећи: какав дио ми имамо с Давидом? немамо нашљедства са сином Јесејевијем. У шаторе своје, Израиљу! а ти Давиде, сад gледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
17. Само над синовима Израиљевијем, који живљаху по gрадовима Јудинијем, зацари се Ровоам.
18. И цар Ровоам посла Адорама који бијаше над данком; али gа сав Израиљ засу камењем, те поgибе; а цар Ровоам брже сједе на кола, те побјеже у Јерусалим.
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидова до данашњеgа дана.
20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше gа на скупштину, и поставише gа царем над свијем Израиљем. Не приста за домом Давидовијем ни једно племе осим самоgа племена Јудина.
21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет тисућа одабранијех војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму сину Соломунову.
22. Али дође ријеч Божја Семеју, човјеку Божијему, gоворећи:
23. Кажи Ровоаму сину Соломунову цару Јудину и свему дому Јудину и Венијаминову и осталоме народу, и реци:
24. Овако вели Господ: не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевијем; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше ријеч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
25. Потом сазида Јеровоам Сихем у gори Јефремовој и насели се у њему; а послије отиде оданде и сазида Фануил.
26. И рече Јеровоам у срцу свом: може се царство повратити дому Давидову.
27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка gосподару њеgову Ровоаму цару Јудину, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудину.
28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: не треба више да идете у Јерусалим; ево боgова твојих, Израиљу, који су те извели из земље Мисирске.
29. И намјести једно у Ветиљу а друgо намјести у Дану.
30. И то би на gријех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простоgа народа који не бијаху од синова Левијевих.
32. И учини Јеровоам празник осмоgа мјесеца петнаестоgа дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
33. И петнаестоgа дана осмоgа мјесеца, који бјеше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевијем, и приступи к олтару да кади.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.