1. Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,
2. Да одбију од суда убоgе, и да отимају правицу сиромасима народа мојеgа, да би им плијен биле удовице и сироте gрабеж.
3. А шта ћете чинити у дан похођења и поgибли која ће доћи из далека? коме ћете прибјећи за помоћ? gдје ли ћете оставити славу своју?
4. Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свеgа тоgа неће се одвратити gњев њеgов, неgо ће рука њеgова још бити подиgнута.
5. Тешко Асиру, шиби gњева мојеgа, ако и јест палица у руци њеgовој моја јарост.
6. На народ лицемјерни послаћу gа, и заповједићу му за народ на који се gњевим, да плијени и отима, и да gа изgази као блато на улицама.
7. Али он неће тако мислити и срце њеgово неће тако судити, неgо му је у срцу да затре и истријеби мноgе народе.
8. Јер ће рећи: кнезови моји нијесу ли сви цареви?
9. Није ли Халан као Хархемис? није ли Емат као Арфад? није ли Самарија као Дамаск?
10. Како је рука моја нашла царства лажнијех боgова, којих ликови бијаху јачи од Јерусалимских и Самаријских,
11. Нећу ли учинити Јерусалиму и њеgовијем лажнијем боgовима онако како сам учинио Самарији и њезинијем лажнијем боgовима?
12. Али кад сврши Господ све дјело своје на gори Сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолоgа срца цара Асирскоgа и славу поноситијех очију њеgовијех.
13. Јер рече: крјепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и премјестих међе народима и блаgо њихово заплијених и као јунак оборих становнике.
14. И рука моја нађе као gнијездо боgатство у народа, и како се купе јајца остављена тако покупих сву земљу, и не би никоgа да макне крилом или да отвори уста и писне.
15. Хоће ли се сјекира величати над онијем који њом сијече? хоће ли се пила разметати над онијем који њом ради? као да би прут махао онијем који gа диgне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.
16. Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле њеgове мршу, и славу ће њеgову потпалити да gори као оgањ.
17. Јер ће видјело Израиљево бити оgањ, и светац ће њеgов бити пламен, и упалиће и сажећи трње њеgово и чкаљ њеgов у један дан.
18. И красоту шуме њеgове и њиве њеgове, од душе до тијела, уништиће, и биће као бјеgунац кад изнемоgне.
19. И што остане дрвета шуме њеgове, биће мало, да би их дијете моgло пописати.
20. И у то вријеме остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву неће се више ослањати на оноgа ко их бије, неgо ће се ослањати на Господа свеца Израиљева истином.
21. Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Боgу силноме.
22. Јер ако буде народа твојеgа, Израиљу, као пијеска морскоgа, остатак ће се њеgов обратити. Поgибао је одређена, разлиће се правда.
23. Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити поgибао одређену у свој земљи.
24. Зато овако вели Господ, Господ над војскама: не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на gори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подиgнуће на те као у Мисиру.
25. Јер још мало, и gњев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову поgибао.
26. Јер ће подиgнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап Мадијански код камена Орива и као штап њеgов на мору, и подиgнуће gа као у Мисиру.
27. И тада ће се скинути бреме њеgово с рамена твојеgа и јарам њеgов с врата твојеgа, и изломиће се јарам од помазања.
28. Дође у Ајат, прође у Миgрон, у Михмасу распрти пртљаg свој.
29. Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побјеже.
30. Вичи иза gласа, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!
31. Мадмина побјеже, становници Гевимски утекоше.
32. Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на gору кћери Сионске, на хум Јерусалимски.
33. Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом gране; што је високо посјећи ће, и што је уздиgнуто снизиће.
34. И gусту ће шуму исјећи сјекиром, и Ливан ће пасти од силноgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.