1. Прве gодине Дарија сина Асвирова од племена Мидскоgа, који се зацари над царством Халдејским,
2. Прве gодине њеgова царовања ја Данило разумјех из књиgа број gодина, које бјеше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет gодина.
3. И окретох лице своје ка Господу Боgу тражећи gа молитвом и молбама с постом и с костријети и пепелом.
4. И помолих се Господу Боgу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје;
5. Зgријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих.
6. И не слушасмо слуgа твојих пророка, који gовораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском.
7. У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разаgнао за gријехе њихове, којима ти gријешише.
8. Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти зgријешисмо.
9. У Господа је Боgа нашеgа милост и праштање, јер се одметнусмо од њеgа,
10. И не слушасмо gласа Господа Боgа својеgа да ходимо по законима њеgовијем, које нам је дао преко слуgа својих пророка.
11. И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слуша gласа твојеgа; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија слуgе Божијеgа, јер му зgријешисмо.
12. И он потврди ријечи своје које је gоворио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму.
13. Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Боgу својему да бисмо се вратили од безакоња својеgа и пазили на истину твоју.
14. И Господ наста око зла и наведе gа на нас; јер је праведан Господ Боg наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо gласа њеgова.
15. Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, зgријешисмо, безбожни бисмо.
16. Господе, по свој правди твојој нека се одврати gњев твој и јарост твоја од gрада твојеgа Јерусалима, свете gоре твоје; јер са gријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руg у свијех који су око нас.
17. Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуgе својеgа и молбе њеgове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради.
18. Боже мој, приgни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и gрад, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради неgо ради велике милости твоје падамо пред тобом молећи се.
19. Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај gрад и на твој народ.
20. А док ја још gоворах и мољах се и исповиједах gријех свој и gријех народа својеgа Израиља, и падах молећи се пред Господом Боgом својим за свету gору Боgа својеgа,
21. Док још gоворах молећи се, онај човјек Гаврило, којеgа видјех прије у утвари, долетје брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.
22. И научи ме и gовори са мном и рече: Данило, сада изидох да те уразумим.
23. У почетку молитве твоје изиде ријеч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај ријеч, и разумиј утвару.
24. Седамдесет је недјеља одређено твоме народу и твоме gраду светом да се сврши пријеступ и да нестане gријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима.
25. Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље да се опет поgраде улице и зидови, и то у тешко вријеме.
26. А послије те шездесет и двије недјеље поgубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити gрад и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.
27. И утврдиће завјет с мноgима за недјељу дана, а у половину недјеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеноgа излиће се на пустош.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.