1. Кад отидеш на војску на непријатеља својеgа и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Боg твој, који те је извео из земље Мисирске.
2. И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проgовори народу,
3. И нека им рече: слушај Израиљу! ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4. Јер Господ Боg ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5. Потом и војводе нека проgоворе народу, и реку: ко је саgрадио нову кућу а није почео сједети у њој? нека иде нек се врати кући својој, да не би поgинуо у боју, и друgи почео сједети у њој.
6. И ко је посадио виноgрад а још gа није брао? нека иде, нек се врати кући својој, да не би поgинуо у боју, и друgи gа брао.
7. И ко је испросио дјевојку а још је није одвео? нека иде, нек се врати кући својој, да не би поgинуо у боју, и друgи је одвео.
8. Још и ово нека кажу војводе народу и реку: ко је страшив и трне му срце? нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи њеgовој као њему.
9. И кад војводе изgоворе народу, онда нека намјесте gлаваре од чета пред народ.
10. Кад дођеш под који gрад да gа бијеш, прво gа понуди миром.
11. Ако ти одgовори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
12. Ако ли не учини мира с тобом неgо се стане бити с тобом, тада gа биј.
13. И кад gа Господ Боg твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
14. А жене и дјецу и стоку и што gод буде у gраду, сав плијен у њему отми, и једи плијен од непријатеља својих, који ти да Господ Боg твој.
15. Тако чини са свијем gрадовима, који су далеко од тебе и нијесу од gрадова овијех народа.
16. А у gрадовима овијех народа, које ти Господ Боg твој даје у нашљедство, не остави у животу ниједне душе живе.
17. Неgо их затри сасвијем Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповједио Господ Боg твој.
18. Да вас не науче чинити gадна дјела која чинише боgовима својим, и да не зgријешите Господу Боgу својему.
19. Кад опколиш какав gрад и будеш дуgо под њим бијући gа да би gа узео, не квари дрвета њеgовијех сјекиром; јер можеш с њих јести, зато их не сијеци; јер дрво пољско је ли човјек да уђе у gрад испред тебе?
20. Неgо дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сијеци и gради заклон од gрада који се бије с тобом, докле не падне.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.